Украјинска контраофанзива била је унапред осуђена на пропаст, упркос подршци Запада у наоружању, логистици, обавештајним подацима…

„НАТО се никада није борио са војском или са државом која им је равноправна, НАТО никада није био у стању да разбије широку и дубоко слојевиту одбрану и никада није савладао минска поља великих размера и зато је све то довело до тога да Украјина претрпи катастрофалан пораз. Међутим, Украјина не може отворено и искрено да каже да је изгубила зато што је деловала по наређењима Вашингтона, Брисела, Лондона, јер ће они одмах престати да пружају сваку врсту помоћи – финансијску, материјалну, војно-техничку и тако даље. У том случају би комплетно руководство Украјине одмах отишло под нож. Зато се својски труде да нађу неког кривца међу својима – или је крив Зеленски, или је крив Заложни, или је крив Сирски, или је крив начелник Генералштаба. Генерално, води се унутрашња борба, која личи на борбу паукова у тегли. И управо ова борба паукова доводи до онога што се сада дешава“, каже Литовкин.

Последњих недеља расту тензије између украјинског председника и команданта Оружаних снага. Украјински медији тврде да се Зеленски крајем јануара састао са Залужним и позвао га да поднесе оставку, али да је овај то одбио, док западни медији наводе да је Залужни позван на састанак у канцеларију председника, где му је речено да је отпуштен, па се председнички декрет очекује до краја ове недеље.

Амерички новинар Симор Херш оцењује да је жеља украјинског председника да смени главног команданта последица тајних преговора Залужног са Западом о окончању сукоба са Русијом. Према његовим речима, „драма“ у Кијеву уплашила је многе у Вашингтону.

Западни медији наводе да су несугласице између председника Украјине и Залужног настале још у првим месецима сукоба у Украјини због различитих приступа – Зеленски, наводно, инсистира на „храбрим“ акцијама, а Залужни је конзервативнији.

Међутим, оно што је извесно јесте да је јавни рат Зеленског и Залужног почео у новембру прошле године, када је украјински командант почео да се оглашава за западне медије. Конкретно, тада је у интервјуу „Економисту“ признао да је сукоб у Украјини запао у ћорсокак и да украјинске трупе неће успети да остваре продор на фронту.

Сада – у јеку сукоба са Зеленским – поново се огласио, овог пута, за амерички Си-ен-ен, где је признао предност Русије у многим сферама и описао тешкоће са којима се суочава Украјина. У тој колумни Зеленског ниједном није поменуо.

Москва сукоб власти и војске у Украјини назива „питањем Кијева и бригом Запада“. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је још раније рекао да је тај кофликт „унутрашња ствар земље која је изгубила независност, и њених лидера на Западу“.

Упркос неуспеху украјинске контраофанзиве, Залужни остаје међу најпопуларнијим лидерима у земљи. Анкете показују да 88 одсто Украјинаца подржава Залужног, док је подршка председнику те земље пала на 62 одсто. То значи да би Залужни могао да представља претњу за Зеленског ако одлучи да започне политичку каријеру.

Ако Залужни заиста буде смењен, два су могућа кандидата који би могли да заузму његову функцију. Један од њих је Кирил Буданов, начелник Управе за обавештајне послове одбране, који је близак Зеленском, а други кандидат је Александар Сирски, који је тренутно командант украјинских копнених снага.

„Овде је важна и једна друга перспектива – сутра ће у Украјини бити одржани председнички избори – Залужни има много веће шансе да постане председник Украјине него Зеленски. Зеленски би изгубио, али остаје питање – шта ће бити сутра када се окончају борбе? Неко ће морати да одговара за чињеницу да је Украјина изгубила рат и изгубила државу. Чак и Буданов и Сирски одбијају да стану на чело Оружаних снага након оставке Залужног. Нико не жели да преузме одговорност за очигледан неуспех Украјине на фронту. Све ово се дешава због страха од одговорности, јер неко ће морати да потпише капитулацију, а то нико не жели да уради“, истиче Литовкин.

Какав ће исход бити, каже Литовкин, не зна се. Извесно је само да ће Русија из овог украјинског сукоба изаћи као победник. Једино остаје питање – ко ће потписати капитулацију.

Кога ће подржати Вашингтон не зна се, јер „различите приче круже“, додаје експерт.

„Прича се да САД подржавају Залужног, а да Велика Британија подржава Зеленског и Буданова, јер су они британски агенти, а Залужни је амерички агент итд. Зато ћемо сачекати резултате ове, што се каже, ‘псеће свађе’ – па ћемо схватити ко је победио“, закључио је Литовкин.