Председник САД Доналд Трамп, како је и обећао, ставио је вето на војни буџет који је раније одобрио Конгрес. Он сматра да прорачун не садржи важне мере које су потребне за осигурање националне безбедности и спољне политике САД. Војни буџет од рекордних 740 милијарди долара Трамп је назвао и „поклоном за Русију и Кину“.

Два разлога Трамповог вета на војни буџет

Да ли то значи да би амерички председник више новца усмерио против Русије и Кине, да ли је његова критика одлуке Конгреса спољнополитички или унутрашњи маневар и које су шансе да Трамп заустави коначно зелено светло за буџет?

Аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за Спутњик каже да су два главна разлога што је Трамп ставио вето на војни прорачун, а најважнији је начин на који је у Конгресу донет, начин на који је војна команда учествовала у томе, а то је наставак супротстављања Трамповој вољи.

„Трамп мисли да Америка прво треба да се бави својом сопственом безбедношћу, да нема могућност да иде кроз цео свет и намеће такозвану демократију или било коју другу вољу као своју. Да мора да штити своје интересе у складу са његовим погледом на свет, а он је антиглобалистички, то је поглед који је наишао на врло оштру реакцију политичке елите у САД“, подсећа Кесић.

Глобалисти из Конгреса

Он наглашава да у Конгресу седе глобалисти, који пружају велики отпор Трамповој агенди везаној за националну безбедности и међународне односе, политике коју је он назвао „Прво Америка“.

Кесић каже да је други разлог Трамповог вета на војни буџет отпор због покушаја његових противника да успоре, односно спрече повлачење америчких трупа из Авганистана, Ирака и Сирије, али посебно из Авганистана , земље у којој америчка војна интервенција траје најдуже.

„Мислим да у великој мери Трамп има подршку јавности у Америци, реч је о обичним људима, гласачима који се слажу са његовим погледом, посебно на ратове, али и генерално са антиглобалистичким погледом на свет. И Бајден је пре пар недеља најавио да жели да се оконча рат у Авганистану, али да мисли да то треба да се уради у складу са саветима из Пентагона и у сарадњи са Конгресом. То говори да у суштини та политика има подршку међу грађанима, али још на њу није наишла у политичкој елити и естаблишменту у Вашингтону“, објашњава Кесић.

Сенат на потезу – игра са ватром

Упитан, какве су даље процедуре и да ли ће буџет, упркос вету председника, ипак бити усвојен, наш саговорник из Вашингтона каже да су велике шансе да се то деси, јер у Сенату седе само двојица сенатора који су антиглобалисти, који се као такви јасно декларишу, а остали гласају кроз призму Хладног рата и глобализма.

„Они мисле да председник греши када жели да повуче трупе из Авганистана, Сирије и других држава, а поготово када је у питању Немачка и повлачење трупа из те земље. У том контексту мислим да имају довољну подршку да изгласају буџет и мимо вета. Међутим, то је истовремено игра с ватром, поготово зато што у јавности постоји велика подршка и са левице и са деснице за генерални став о повлачењу америчких трупа и завршетак ратова који сви прижељкују“, оцењује Кесић.

Он подсећа да ускоро следе избори у Џорџији који ће одлучити ко контролише Сенат. Верује да ни демократама, ни републиканцима није свеједно када се изјашањавају о томе да су за продужетак ратова, односно да не деле поглед председника Трампа на свет, његову политику да Америка треба да буде на првом месту. Кесић истиче да у том контексту треба посматрати и изјаву везану за поклон Русији и Кини.

„Трамп је уверен да приступ који је доминирао америчком спољном и безбедносном политиком више од двадесет година слаби САД, да урушава америчку војску и способност да се земља одбрани. Не само себе, већ и своје интересе у свету. И овим ветом он даје до знања да је то наставак, како је назива, губитничке политике, која је била статус кво претходних администрација. Зато говори да је то поклон Кини и Русији, зато што тврди да те две земље желе да Америка нон стоп води ратове које не може да добије, а истовремено троши новац на начин који одговара њиховим интересима“, каже Обрад Кесић на крају разговора за Спутњјик.

За предложени буџет је гласало 300 од 438 конгресмена, што омогућава Представничком дому да буде изнад председничког вета.

Нацрт буџета предвиђа и проширење санкција против гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“, али и наставак испорука оружја Украјини, забрану сарадње америчких и руских војника, санкције против Турске због набавке руског ракетног система С-400 и друге мере које су усмерене против Русије.