ПОВРАТАК МОСКВЕ: Да ли је Европа признала да је Крим – Русија

Након пет година изолације, Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је одлуку којом омогућава руској делегацији да учествује у јунском заседању ове европске институције. Резолуција је усвојена касно у понедељак, након девет сати дискусије.

Руска делегација је, овом одлуком, повратила сва своја права у пуном обиму — да гласа, да се изјашњава, и да буде представљена у свим њеним органима. Такође, овом одлуком зацртано је да основна права Русије не могу бити суспендована нити поништена.

Међутим, могућност оспоравања овлашћења и даље ником није остала ускраћена, па су истог часа Украјина, Велика Британија и Грузија поднеле чак 222 амандмана на ову одлуку, од којих је само један био усвојен, што је и довело до тога да Украјина демонстрантивно напусти салу.

Сада ће, према правилнику ове организације, бити састављен извештај о ограничењу надлежности руске делегације. У случају усвајања, како правилник налаже, надлежности ће бити ограничене, у супротном, руска делегација ће сачувати своја права у пуном обиму.

Сукоб две стране

Руски политиколог Павел Шпилин за Спутњик објашњава да се сада у Парламентарној скупштини сукобљавају две зараћене стране — они који „разумеју читаву проблематику“ и они „млади Европљани који желе да са Русијом изравнају рачуне“.

Међутим, како указује, треба разумети и да Москва својим повратком у ову институцију даје шансу Европи да изађе из окриља америчког утицаја.

„Тренутна слика је таква да се Савет Европе налази између две ватре — или ће остати под шаком Америке, или ће се одлучити за самоизолацију. Управо то и показује одлука Савета Европе која је омогућила Русији да избалансира ситуацију“, истиче Шпилин.

Могуће укидање санкција?

Истовремено, Леонид Крутаков са Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације истиче да би ова одлука Парламентарне скупштине могла да доведе до укидања антируских санкција.

Повратак Русије у Парламентарну скупштину Савета Европе је, како тврди, својеврсно пробијање блокаде и корак ка нормализацији односа, што уједно представља и фактичко признање Крима као саставног дела Русије.

Тиме је, оцењује Крутаков, уједно и бачен огроман изазов Украјини, јер се по питању Крима ништа више урадити не може. Наравно, додаје он, предстоји да се чује и изузетно јак одговор Кијева, али, упркос жељама претходног председника Украјине Петра Порошенка, па и актуелног Владимира Зеленског, Украјина ништа неће тиме постићи.

Црвени тепих са каранфилима

Међутим, заменик шефа комитета за међународне односе Савета федерације Русије Владимир Џабаров за Спутњик објашњава да ситуација и није тако ружичаста по Русију, те да је немогуће очекивати да ће Русију у Стразбуру дочекати „црвени тепих прекривен каранфилима“.

„Тешко је сада рећи шта руску делегацију чека, али вреди сачекати и видети. Мислим да Москва треба сада стрпљиво и одмерено да сачека развој ситуације. Многе земље су већ схватиле сву ту бесмислицу константне конфронтације, будући да то ништа добро никоме донело није. Треба разумети да је Парламентарна скупштина Савета Европе, без Русије, отишла на својеврсну институцијалну периферију Европе, а некада је била осовина Старог континента“, закључује.

Тагови: Крим