Повратак Француске у Четврту републику: Како је Ле Пенова изгубила изборе, а да није поражена?

„Нечасни савез“ између француског председника Емануела Макрона и крајње левице ефикасно је блокирао пут десничарског Националног окупљања до изборног тријумфа, упркос томе што је партија Марин Ле Пен освојила највише гласова.

Како је то најбоље описао француски новинар Пјер Хаски: Француска је у ситуацији да је Национално окупљање изгубило изборе, али на њима није претрпело пораз.

Савез комуниста, социјалиста и еколога са крајње левице, односно Нови народни фронт предвођен радикалним левичарем Жан-Ликом Меланшоном добио је само око седам милиона гласова или око 25,7 одсто, а неолиберална центристичка коалиција Емануела Макрона 6,3 милиона гласова или 23,15 одсто подршке.

За разлику од њих партија Марин Ле Пен је током другог круга избора освојила више од 8,7 милиона гласова, односно 32,05 одсто – више него било ко од ривала, Са савезницима из коалиције, партијом Република Ерика Сиотија, десно крило има чак 10 милиона гласова, односно подршку 37,05 одсто бирача – што је ипак недовољно за победу.

Јер, упркос значајној разлици у броју гласова, левичарски Нови народни фронт добио је највише посланичких места – 182, Макронова коалиција је освојила око 168 места, а Марин Ле Пен са партнерима нашла се тек на трећем месту по мандатима – освојила је 143 посланичка места.

„У Француској је на снази двокружни већински изборни систем, а гласање за парламентарне изборе се одвија у два круга, по већинском систему. Мало кад се дешава да победник буде изабран у првом кругу, па је тако на пример у првом кругу ових избора само седамдесетак кандидата освојило потребну већину. Све се решава у другом кругу у који улазе кандидати који су у претходном циклусу гласања освојили најмање 12,5 одсто гласова. У изборној јединици у други круг пробију два, три, евентуално четири кандидата“, објашњава Душан Гујаничић са Института за политичке студије.

Ситуација се, наиме, закувала када су, по договору, кандидати Макрона и Меланшона почели да повлаче кандидатурe (оних који имају веће шансе) како би лакше победили кандидата Националног окупљања. Суштина је била да се избегне расипање гласова, будући да је, како „Политико“, пише француски систем устројен по принципу – „победник узима све“.

„Кандидати су се повлачили у више од 200 изборних јединица што је омогућило блокирање Националног фронта. Како то Французи кажу, постављен је санитарни кордон, или републиканска препрека против Националног окупљања“, истиче Гујаничић.

На корак до политичке парализе

Левичари су, дакле, уз помоћ центриста, предизборним триковима успели да освоје већину мандата, али је њихов тријумф половичан – немају већину за формирање владе, па се тако Француска нашла у опасности од политичке парализе.

Постоје три велике листе, свака има неколико десетина више мандата од оне претходне, али ниједна није ни близу апсолутној већини. Најбоље пласирана, Меланшонова листа ће имати око 180 посланика што је, ипак, за стотинак посланика мање од броја потребног за апсолутну већину.

Бројни гласачи су, изгледа, пресудили да им је пораз деснице важнији од стабилности нације, па се тако Француска налази пред до сад непознатим сценаријом- формирање парламентарне већине зависи од коалиција ривалских странака – екстремне левице и центриста.

„Претпостављам да ће се ићи на опцију да се бар привремено створи велика центристичка влада. Мислим да је то Макронова идеја. Изолујући Национално окупљање, узеће умереније елементе са листе Меланшона (социјалдемократе, социјалисте, комунисте) и уз помоћ њих, Макронових посланика и можда једног дела десног центра и тако на релативно непринципијелним основама формирати идеолошки хетерогену коалицију чија је сврха, да, како кажу, спречи екстреме да уђу у власт“, истиче Гујаничић.

Далеко да је ишта извесно – а предстојеће нестабилности свестан је и сам Макрон који је због крхке политичке ситуације и одбио оставку премијера Габријела Атала.

У случају да формирање владе не успе, по француском Уставу, ако је председник распустио парламент, он то следећи пут не може поново да учини у наредних годину дана.

Једино што може да се деси, и то, како наш саговорник наглашава „само у теорији“ јесте да Макрон поднесе оставку па да се иде на нове председничке изборе.

„Што се тиче парламентарне већине, Француска се вратила у доба Четврте републике где су владе биле доста нестабилне и често падале. Врло је неизвесно шта ће се дешавати, јер у Петој републици је невиђена ситуација да постоје три листе, а да ниједна није близу апсолутне већине. Пета република је створена са идејом да власт и већина буду стабиле, па је ово велика новина за Француску и у инситуционалном и политичком смислу. Меланшон се осоколио, сматра да њему припада право да формира владу и примени свој програм, а Макрон гледа да то избегне тако да све мирише на то да ће се Француска наћи у кризи легитимитета“, закључује Душан Гујаничић.