ПОУКА И ЗА РУСЕ И ЗА НЕПРИЈАТЕЉЕ РУСИЈЕ: Годишњица најтрагичније опсаде у историји човечанства

Русија данас обележава 80.годишњицу од почетка немачке фашистичке блокаде Лењинграда током Другог светског рата, која је трајала скоро 900 дана и која је по различитим проценама однела од 400 хиљада до милион и по живота.

Историчари описују блокаду Лењинграда као најтрагичнију и најдраматичнију опсаду у историји човечанства, а судбину Лењинграда као највећу демографску катастрофу једног града у свету.

Јубилеј се обележава бројним манифестацијама широм земље, а у Санкт Петербургу (некадашњем Лењинграду) положени су венци на Пискарјовском гробљу, где је сахрањено 420.000 цивила и 70.000 бранилаца града, и минутом одата је почаст жртвама блокаде.

Опсада је трајала тачно 872 дана, од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године и то је најдужа и најстрашнија блокада једног града у 20. веку. Руска северна престоница је на почетку немачке блокаде имала око два и по милиона становника, а према подацима изнетим за време Нинбершког процеса, током опсаде је 17 хиљада људи погинуло од бомбардовања и гранатирања града, док је 632 хиљаде људи умрло од глади, хладноће и болести. Процене броја жртава варирају, али има података да је страдало више од милион људи.

Међу страдалима био је и старији брат руског председника Владимира Путина, коме је било само две године када је оболео од дифтерије и преминуо.
У лето 1941. године немачка Северна армија — преко осамсто хиљада војника под командом фелдмаршала Вилхелна Ритера фон Леба — кренула је на град, други по величини у Русији. Првобитан Хитлеров план је био да сравни град са земљом, уништи Црвену армију на Балтику и заузме све поморске базе на Балтичком мору. Пошто нису успели у покушајима да пробију одбрану совјетских снага, Немци су започели систематско уништавање града артиљеријском паљбом и бомбама и изгладњивањем становништва.

Пруга, последња веза Лењинграда са остатком земље, пала је у немачке руке крајем августа, што је довело до кризе у снабдевању града, а већ у септембру — град је био у обручу. До децембра залихе хране су биле готово исцрпљене, а нових испорука није било. Деца су добијала по 125 грама хлеба, радници — 375, војници — 500, а остали — по 250 грама.

Глад и зима убијали житеље Лењинграда

У граду је наступила екстремна зима, а температуре су падале и на минус 40 степени Целзијусових. Услови су били стравични. Без грејања, без хране, без воде. Они који су преживели те ужасе причали су о умирању људи од глади или смрзавања насред улице, док су у пролеће тела плутала Невом… Тих слика се више нико није ужасавао, чак ни деца, а у граду је било око 400 хиљада малишана.

Немачка војска је уништила и опљачкала многе музеје и дворце, а бројна украдена уметничка дела су однета у Немачку или им се губи траг.
Велики број фабрика, школа, болница и друге цивилне инфраструктуре је уништен током ваздушних и артиљеријских напада. На Лењинград је сручено око 150 хиљада пројектила и 105 хиљада авионских бомби. Порушено је више од 10 хиљада зграда.

Лењинград је фактички био још један концентрациони логор из којег је готово било немогуће побећи. Једини излаз био је преко залеђеног језера Ладога. Назван је „Пут живота“. Тај опасан пут је био на сталном нишану Немаца, али су храбри возачи камиона, од којих су многи изгубили живот у бомбардовању или пропавши под лед, евакуисали хиљаде житеља Лењинграда и тим путем превезли на тоне терета, пре свега хране. Нико не зна колико је људи погинуло на „Путу живота“.

Без обзира на сав пакао те опсаде Лењинград је како-тако функционисао. Радиле су клинике, школе и друге установе, па чак и позоришта, библиотеке и музеји. У фабрикама су радили тинејџери, замењујући своје очеве који су отишли на фронт.
Хитлер спремао прославу у част победе

Заузимање или уништење Лењинграда био је један од кључних стратешких циљева немачке операције „Барбароса“. Тај план је предвиђао напад на Совјетски Савез у три главна правца — прво на Лењинград, а потом на Кијев и Москву.

Према оцени историчара, херојска одбрана Лењинграда значајно је утицала на читав ток Другог светског рата. Град који носи име творца совјетске државе — Владимира Лењина — био је важан идеолошки симбол. Нацистичко руководство је веровало да ће његово уништење сломити стабилност совјетског система и веру у победу совјетског народа. Међутим, Лењинград се није предао. Преживео је.

Осим тога, Лењинград је имао и огромну војну и економску улогу. Ту су била концентрисана најважнија предузећа наменске индустрије. У економском смислу, представљао је око 12 одсто укупне совјетске индустријске производње.

Заузимање или уништавање Балтичке флоте и поморске базе на Балтичком мору учврстило би доминацију Немачке у Балтичком мору и обезбедило снабдевање немачке индустрије рудама из Шведске.

Постоји прича да је Хитлер био толико уверен да ће немачке снаге освојити Лењинград да су наводно већ биле штампане позивнице за прославу у част победе која је требала да се одржи у лењинградском хотелу „Асторија“, али херојство совјетске армије и народа „покварило“ му је тај план.
Због херојске одбране Лењинграду је додељена титула „Града-хероја“.