ПОТПУНО ИСТИ СЦЕНАРИО: Лукашенка руше као и Слобу

Белоруски председник Александар Лукашенко оптужио је НАТО да покушава да га сруши методама које су добро познате, а већ на први поглед, како поручују саговорници, уочљива је подударност са сценаријом који смо гледали 2000. године, током обарања власти Слободана Милошевића.

И заиста, док се у Минску и другим белоруским градовима хаос не смирује, упадају у очи многобројне сличности не само у тим догађајима већ и у начину на који су владали Милошевић и Лукашенко. Они су, уосталом, имали и изузетан лични однос.

Лукашенко је, подсетимо, реизабран на председничким изборима 9. августа. Опозициона кандидаткиња Светлана Тихановскаја, међутим, тврди да се десила крађа избора, на којима је, према званичним подацима, освојила 10 одсто гласова, а Лукашенко чак 80 одсто. Она је, иначе, почетком прошле недеље побегла у Литванију због притисака којима је била изложена. Због опасности по живот и Милошевићеви противници деведесетих година попут Зорана Ђинђића били су у избеглиштву у Црној Гори.

Поуздана помоћ

Некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић сматра да пуч у Србији 2000. има елемената сличности са актуелним покушајима свргавања с власти Лукашенка у Минску због експанзионистичке политике западних центара моћи.

– Стратегија ширења НАТО прокламована 1999. укључује експанзију и у Белорусији, а усмерена је према руским границама. Западу не одговара ниједан шеф државе ако води независну и самосталну политику, желе апсолутну доминацију, како сад у Белорусији тако и онда у СРЈ – каже Јовановић.

Разлика је, додаје он, што Лукашенко може сада да рачуна на поузданију помоћ руског председника Владимира Путина него што је Милошевић могао да се ослони на Бориса Јељцина.

И председник Српског спољнополитичког круга и бивши дипломата Милисав Паић тврди да нема сумње да сценарио у Белорусији наликује на оно што се дешавало Милошевићу 5. октобра. Његово виђење о разлозима за то је ипак другачије.

– Лукашенко влада слично као Милошевић, па није ни чудо што су људи на улицама. Он је тамо деценијама на власти и понаша се као апсолутиста, диктатор, са ставовима ван времена. То иритира становништво, нарочито млађу генерацију, која жели да се Белорусија реформише, либерализује и постане модерно друштво – прича за Паић.

Критична маса

Сличност се, указује саговорник, огледа и у томе што је Лукашенко попут Милошевића онемогућио противкандидатима да му изађу на црту под изговором да добијају подршку споља и да је њихов циљ дестабилизација земље:

– Док опозиција организује протесте, Лукашенко прави контрамитинг. Слично Милошевићу.

Даље, запад даје подршку опозицији. Лукашенко је покушао да се извуче из руске орбите, спољни фактор је осетио да је Белорусија изолована и то је идеално време за покушај да се у Минску изврше промене. Укључује се и ЕУ, траже санкције.

У Белорусији опозиција, оцењује Паић, за сада нема још довољну критичну масу грађана, као што је то био случај кад је срушен Милошевић.

Једини дошао у Београд под НАТО бомбама

Лукашенко је био једини шеф државе који је посетио нашу земљу током НАТО бомбардовања 1999. Упркос препорукама Алијансе да не путује у Србију и да му не могу гарантовати безбедност, дошао је у Београд да би се састао с Милошевићем. Разговори су трајали три сата, док су се, према каснијим сведочењима, чуле детонације, сирене. Понудио је, наводно, и војну помоћ, у миговима, али га је Милошевић одбио. Обишао је тад Београд, видео неке од погођених локација.

Ко је Александар Лукашенко

– Лукашенко (65), лидер са препознатљивим брковима, 10. јула 1994. изабран за првог председника Белорусије

– у то време у народу су га звали Баћка (тата), а том лидерском стилу оца нације остао је веран досад

– како су године пролазиле имао све лошије односе с опозицијом. На изборима 2006. ухапшен његов противник Александар Козулин и у затвору био две године. Други супарник Александар Милинкевич био две недеље у затвору. А 2010. чак пет од девет супарника завршило у затвору

– тврдио да свет беспотребно паничи кад се појавио коронавирус

– ослања се на обавештајну службу КГБ, која и даље носи то име у Белорусији, као некада у СССР

– завршио за професора историје, касније ванредно стекао и диплому економисте. Заљубљеник у хокеј и скијање

– са супругом Галином, од које није разведен мада деценијама не живе заједно, има два сина Виктора и Димитрија и седморо унучади. Има и трећег сина Николаја (16) са Ирином Бељскајом, бившом главном лекарком председничке болнице

Свака сличност је „случајна“

1. Митинг/контрамитинг – у Милошевићевом маниру Лукашенко на протесте опозиције узвратио контрамитингом својих присталица

2. Оптужбе на рачун спољног фактора да га руши. Лукашенко оптужује НАТО, а управо је та Алијанса бомбардовала Србију

3. Запад нескривено подржава белоруску опозицију, баш као некад Милошевићеве противнике

4. Ослањање на Русију, једино што је Путин много чвршћи ослонац Лукашенку него што је Јељцин био Милошевићу

5. Елиминисање неистомишљеника. Лукашенко немилице хапси противкандидате, многи су били приморани и да побегну у иностранство. С друге стране, Милошевић је покушао да убије Вука Драшковића (атентати на Ибарској магистрали и у Будви), ухапсио је њега и супругу, убијен је Славко Ћурувија, а током бомбардовања Зоран Ђинђић је био приморан да се склони у Црну Гору

6. Иста опозициона матрица – опозиција у Белорусији се понаша као некадашњи опозициони ДОС, сви су стали иза једног кандидата, примењују готово идентичне методе исказивања бунта на улицама.

7. Штрајкови у стратешким системима – опозиција у Белорусији позива на генерални штрајк у фабрикама и државним предузећима, јавној телевизији, а неки већ престају са радом. У Србији је све почело обуставом рада рудара „Колубаре“

8. Обојица су дуговечни владари. Милошевић је власт почео да преузима 1988. године и био је неприкосновени владар до 5. октобра 2000. Лукашенко је на власти 26 година

9. Милошевић је срушен након председничких избора за које је оптужен да их је покрао или бар то покушао. Лукашенка руше после избора за председника Белорусије, на којима га такође оптужују за велику крађу.

(Српски Телеграф)