Спутњик објашњава како се догодило да највећи светски увозник угљоводоника затвори своје тржиште за Американце.

Важно тржиште

Потенцијални губици од губитка кинеског тржишта за Американце се процењује милијардама долара годишње.

Прошле године Пекинг је преко океана увезао око 3,6 милиона тона америчког течног природног гаса, због чега су САД постале други највећи извозник тог горива у Кину, потиснувши Катар на треће место (2,7 милиона тона). Прва је Аустралија са 4,8 милиона тона.

Према проценама корпорације „Томсон Ројтерс“, прошлогодишње испоруке течног природног гаса у Кину доносио је америчким извозницима око милијарду долара месечно.

Извоз америчког природног течног гаса у Кину је током 2018. године постепено опадао, а до августа није достизао ни милион тона (у односу на 2,1 милиона у истом периоду 2017. године). При томе је Кина повећала увоз гаса за 17 одсто, а што се тиче нафте, у октобру је Пекинг увозио рекордних 9,7 милиона барела дневно. Главни добављачи црног злата у земљи постали су Русија и Саудијска Арабија, а течног гаса — Аустралија (2,27 милиона тона у октобру), Катар (960.000 тона) и Малезија (496.000 тона).

Све како сте хтели

Октобарски прекид увоза природног течног гаса и нафте из Сједињених Америчких Држава последица је трговинског рата између Вашингтона и Пекинга. Без обзира на узајамно повећање царина, америчке компаније наставиле су да повећавају испоруке горива Кини.

Верујући уверавањима стручњака да трговински рат неће утицати на тржиште енергената, Трампова администрација повећала је притисак на Пекинг. У септембру је Вашингтон увео царине од 25 одсто на више од три стотине кинеских производа.

Кинези су такође одговорили повећањем увозних тарифа. Највећа компанија за прераду нафте у Азији, кинески „Синопек“ престао је са куповином црног злата у Сједињеним Америчким Државама, а Пекинг је за амерички природни течни гас наметнуо царину од десет одсто.

Кинески званичник Ванг Шоувен тада је упозорио да ће се Вашингтон суочити са „потешкоћама“ у испорукама течног гаса. И није се шалио. Месец дана касније Пекинг је у потпуности престао да купује амерички природни течни гас.

Спремни да иду даље

Амерички аналитичари и играчи на тржишту су признали: пројекти вредни више милијарди су под претњом.

„Акције Пекинга довешће до тога да се америчке компаније нађу у шкрипцу“, истакао директор „ЛНГ Канада“ Енди Калиц. Према његовим речима, увозне царине значајно су смањиле конкурентност америчког природног течног гаса.

Губитак кинеског тржишта биће тежак ударац за америчке произвођаче, с обзиром да је Кина најперспективнији купац природног течног гаса у свету.

Осим тога, Кина је други по величини потрошач америчке нафте, након Канаде. Тако је у мају Пекинг из Сједињених Америчких Држава увозио 427.000 барела црног злата дневно.

Америчким извозницима горива биће веома тешко да нађу алтернативна тржишта, нарочито ако се говори о природном течном гасу, јер ни Јапан, ни Јужна Кореја неће моћи суштински да повећају куповину.

Нафта из Русије и Ирана

Амерички нафташи такође ће морати да се замисле. Још у мају је Пекинг препоручио државним рафинеријама да купују више нафте у Сједињеним Америчким Државама како би диверсификовали снабдевање. Али трговински рат је све променио.

Након одустајања од америчке нафте Пекинг намерава да настави са увозом угљоводоничних горива из Ирана. Прошлог октобра испоруке иранске нафте у Кину смањене су за 64 одсто, на 1,04 милиона тона. Међутим, Кина је стављена на листу земаља за које је Вашингтон направио изузетак и у новембру је увоз порастао.

Ипак, највећи добављач нафте у Кини остаје Русија. За годину дана увоз је порастао за 58 одсто, на 7,347 милиона тона (1,73 милиона барела дневно), што је историјски рекорд.

Чини се да се остварују највећи страхови западних аналитичара. Русија је већ кључни играч на кинеском тржишту нафте, а након што је Пекинг одустао од увоза из Сједињених Америчких Држава, она ће испоручивати у Кину још више црног злата, констатује агенција „Блумберг“.