Косовски председник Хашим Тачи у четвртак је позвао Албанце у Македонији да „узму ствар у своје руке“ након одлуке председника Ђорђа Иванова да ускрати мандат за састав владе лидеру СДСМ-а Зорану Заеву, који је претходно обезбедио подршку албанских странака.
Тачи је оптужио македонског шефа државе да је злоупотребио Устав и законе, донео антиалбанску одлуку, да није испоштовао вољу грађана и да је практично сахранио Охридски споразум.
„Без једнаких права Албанаца у Македонији, та држава губи сваки смисао. Зато Албанци треба да судбину својих права узму у своје руке“, рекао је Тачи.
Генерал-мајор Момир Стојановић, некадашњи шеф Војнобезбедносне агенције Србије, каже за Спутњик да га изјава председника привремених косовских институција не изненађује. Албанци у региону су, подсећа он, веома сложни и посвећени заједничком циљу — формирању албанске државе на Западном Балкану.
„Та дрскост Хашима Тачија има пре свега за циљ ојачање његове позиције — не заборавите да је формиран Суд за ратне злочине бивших припадника ОВК, међу којима је и он сам. Тачи жели, пре свега, да подигне сопствени углед међу косовским Албанцима, али и да се покаже као перспективан ментор или можда чак лидер Албанаца у Западној Македонији. Жалосно је што нема осуде међународне заједнице — очигледно је да се благонаклоно гледа на формирање великоалбанске државе — али то је резултат трошења тог огромног новца, који Албанци у свету улажу у лобирање и рад на својим интересима, и на тај начин утичу и на формирање политике према Западном Балкану“, каже Стојановић.
На наше питање који би могли да буду наредни кораци представника македонских власти, опозиције, али и македонских Албанаца, као и да ли прети опасност од нових оружаних сукоба у тој држави, саговорник Спутњика каже да није оптимиста.„Ја сам већ упозоравао да ће онај ко реши да стварно запали Балкан, то да уради из Македоније. И изгледа да сам био у праву — мислим да ствари у тој држави стоје јако лоше, тешко ће се доћи до компромиса, и очигледно је да је Зоран Заев у дослуху са страним центрима моћи направио неки договор који се коси са виталним државним интересима Републике Македоније“.
А да ли би најновија порука Хашима Тачија, као и упозорење Едија Раме да „Македонија без Албанаца не може да постоји“, могла да изазове оружану побуну? Стојановић каже да се албански политичари, у суштини, ни за шта не питају — ни утицај Тачија, ни утицај Едија Раме нису пресудни у Македонији, каже он.
„Пресудан је, као и у свим другим ситуацијама на Западном Балкану, утицај Сједињених Држава, и око тога не би требало да се заваравамо. Важну улогу играју и јаки савезници САД у Европској унији“, тврди Стојановић.
Иначе, македонски премијер у техничкој влади Емил Димитријев оптужио је свог албанског колегу Едија Раму да непотребно распирује националне тензије, и поручио да је мешање у унутрашња питања Македоније штетно по добросуседске односе и у супротности с европским вредностима.
Момир Стојановић напомиње да у анализама ситуације у Македонији увек треба узимати у обзир став који су власти у Скопљу, пре скоро две деценије, имале према НАТО-у.
„Оно што се сада дешава је у суштини бумеранг који се Македонији враћа због односа са НАТО-ом крајем деведесетих година. Македонци тада као да нису схватили шта ће се дешавати на Балкану — руководство је тесно сарађивало са Западом, чак је и свој аеродром Петровац код Скопља уступило НАТО-у током кампање бомбардовања Србије. Веровало се да неки велики проблем неће никада задесити Македонију, да албанско питање неће никада бити покренуто због такво сервилне политике тадашњег руководства… Међутим, данас смо сведоци да је пројекат ’Велике Албаније‘ у завршној фази на Косову и Метохији, а сада се у отвореном смислу поставља то питање у контексту Западне Македоније, и у перспективи кад је у питању део Црне Горе“, каже Момир Стојановић.
На питање да ли сада очекује организовану кампању против председника Македоније Ђорђа Иванова, за кога албански лидери већ тврде да је „прегазио Устав“ и „сахранио Охридски споразум“, Момир Стојановић за Спутњик каже да је Иванов поступио као одговоран председник. Да је прихватио споразум с Албанцима, Македонија би била дезинтегрисана, каже саговорник Спутњика.
„То би била само фаза у процесу припајања Македоније великоалбанској држави. Мислим да ће Иванов остати при свом ставу, макар и не остао на функцији председника. Све остало била би издаја“, закључује у разговору за радио Спутњик бивши директор ВБА Момир Стојановић.
Тагови: Албанци, Ђорђа Иванова, Македонија, Хашим Тачи