Ћирилица у Црној Гори преживљава праву драму, јер пред налетом латинице скоро да једва дише! Такав утисак стекао се и у четвртак након одлуке скупштинског Одбора за просвету којом је одбијен предлог посланика опозиције да се усвоји закон о заштити ћириличног писма у Црној Гори, захваљујући гласовима владајуће ДПС-СДП коалиције. Они су се позивали на Устав који гарантује “равноправност писама”, док прича о угрожености ћирилице није допирала до њихових ушију.
После доношења Устава 2007. у којем је новоформирани црногорски промовисан као “службени језик”, сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази у Црној Гори исписани су латиницом. Њоме су исписани и сви државни обрасци, рачуни за струју, комуналије. Прошле године је државни омбудсман Шућко Баковић Скупштини Црне Горе поднео иницијативу за доношење Закона о употреби службеног језика и писма, као и језика у службеној употреби, позивајући се на Устав где пише да су у равноправној употреби оба писма, ћирилица и латиница.
Будимир Алексић, функционер Нове српске демократије, каже да се у Црној Гори дуго потискују ћирилица и српски језик.
– Преименовање српског у такозвани црногорски представља отклон режима од православља и Русије. Тај посао део је црногорског идеолошког пројекта, који се своди на негирање и елиминисање ћирилице, упркос чињеници да су највећа државна, верска, културна и историјска документа Црне Горе, написана на ћириличном писму! Довољно је само да узмемо период од Светог Јована Владимира, па до краља Николе Петровића, па ћемо видети које писмо је било у употреби. И житије које је сачувано у “Летопису попа Дукљанина” је створено на ћирилици – каже Алексић.
Тагови: Будимир Алексић, Ћирилица, Црна Гора