Последњи Хитлерови дани: Плашио се да ће Руси да га ухвате живог

Федерална служба безбедности Русије објавила је нове архивске документе о Хитлеровом самоубиству које се десило пре тачно 82 године. Према сведочењу људи из Хитлеровог окружења, на његово стање утицао је и неуспех у пробијању обруча око Берлина

„Последњих дана живота Хитлер се непрестано плашио да ће га Руси ухватити живог. Његово психичко стање, судећи по понашању и сведочењу очевидаца, било је критично. Самоубиство фирера је било само питање времена“, пише у откривеним документима Федералне службе безбедности Руске Федерације.

Адолф Хитлер је све до 1945. године био убеђен да Немачка не може да изгуби рат, без обзира на пораз код Москве, Курска и Стаљинграда, контраофанзиву Совјетског Савеза и отварање Западног фронта, вођа Трећег рајха је био сигуран да Немци могу да победе. Међутим, Хитлерова реторика последњих месеци пред крај рата се нагло променила, јер су савезници сваким даном били све ближи Берлину.

ФСБ је објавио нове архивске документе о Хитлеровом самоубиству које се одиграло 30. априла 1945.године. Према сведочењу Хитлеровог окружења, на његово стање утицали су неуспех у пробијању обруча око Берлина, Герингов телеграм у којем је себе назвао Хитлеровим наследником и вест о Химлеровим „неовлашћеним“ преговорима.

Вођа нацистичке Немачке осећао се напуштеним од стране странке и сабораца.

Уочи битке за Берлин, војне контраобавештајне агенције СМЕРШ-а имале су задатак да пронађу и ухапсе Хитлера и друге вође нацистичке Немачке. Као део напредујућих јединица Првог белоруског фронта, војни контраобавештајци су упали у Рајхстаг и Рајх канцеларију са чувеним фиреровим бункером у дворишту – добро утврђеном, бетонираном подземном грађевином у којој су се током последњих месеци рата скривали Адолф Хитлер и његов министар пропаганде Јозеф Гебелс.

Након заузимања фиреровог бункера 2. маја 1945. године и хапшења Хитлеровог окружења од стране СМЕРШ-а, почело је прикупљање података о могућим местима пребивалишта вођа Трећег рајха.

Међу сведоцима последњих фирерових дана били су начелник одбране сектора „Цитадела“ (канцеларија Рајха и бункер) Вилхелм Монке, шеф Хитлерове личне гарде Ханс Ратенхубер, собар Хајнц Линге, ађутант Ото Гунше и лични пилот, командант фирерове ескадриле Ханс Баур.

Њихова испитивања о околностима Хитлерове смрти сачувана су у материјалима Централног архива ФСБ Русије, Државног архива Руске Федерације, као и у одвојеним истражним предметима у којима се наводе као ратни злочинци.

Према сведочењу генерал-потпуковника Ханса Баура, Хитлер и његово окружење до самог краја нису веровали да могу да изгубе рат, док је већина војних лица нижег ранга сумњала у победу и све чешће размишљала о бекству у иностранство.

„У Хитлеровом најужем окружењу постојало је мишљење, о чему смо ми више пута расправљали, да он још увек има могућност да успешно приведе рат крају. Претпостављали смо да он има неко ново тајно оружје, као што је атомска бомба или зраци смрти невиђене снаге, које би требало да нам донесу победу…

До доласка Руса на Одру и активирања Западног фронта, Врховни штаб је почео да сумња у неопходност даљег пребивања у Берлину. Град је почео да се припрема за одбрану. Средином марта 1945, како сам сазнао, војни ађутанти су се спремали да преместе штаб на обали Балтичког мора у област југоисточно од града Флензбурга“, тврдио је Баур на испитивању по завршетку рата, 19–22. децембра 1945. године, стоји у објављеним документима.

За то време, како се наводи, упркос оптимистичким говорима Хитлера, Гебелса и других, разговарали су о могућности бекства у иностранство.

Како се рат одвијао, линија фронта се сваким даном приближавала Немачкој. Неколико месеци пре капитулације Хитлер и његово најближе окружење су се налазили у Берлину, а вођа Трећег рајха се све више дистанцирао од свих, схватајући да Немачка не може победити.

„Хитлер се све више одвајао од нас, све више се повлачио, држао се подаље од свих и све време проводио у свом скровишту. Преко дана је излазио у башту на пола сата да прошета пса.  Ујутру у 9 сати су му доносили новине и тада је почињао радни дан. Расправа о стању на фронту се одржавала поподне, у 16 часова, а затим у један час после поноћи. Ноћу су пили чај у три сата, након чега је радио од четири до шест ујутру, а затим спавао до девет“, навео је Баур.

Иако су сви приметили да се фирер лоше осећа и разуме да Берлин не може да победи, како је наведено у документима, он трудио се да буде позитиван и замишљао како ће после рата изгледати највећи немачки градови.

„Током боравка у Берлину, Хитлер покушавао да подржава оптимизам и веру у победу Немачке. Највише је волео када су му министар Шпер или генерални архитекта Гизелер показивали моделе нових зграда у Берлину, Минхену, Хамбургу“, тврдио је Баур на саслушању.

Гебелс, који је био задужен за пропаганду у Трећем рајху, покушавао је да примени своје методе и на Хитлера, тврдећи да никада нико неће покорити Берлин.

„Гебелс се трудио да позитивно утиче на Хитлера зато што му је било очигледно, да он неће моћи да побегне из Берлина. Чуо сам, како му је говорио:`Ако Русима падне на памет да нападну Берлин, даћемо им такав отпор, па ће им бити јако вруће`. У априлу 1945. Гебелс је почео сваке недеље да извештава Хитлера о припремама за одбрану Берлина. Првих дана априла Хитлер је током разговорима са нама јасно ставио до знања да остаје у Берлину да води одлучујућу битку. То нам се није допало. Ханс Фегелејн ми је у вези тога рекао: `Овај тврдоглави човек (Хитлер) не може се убедити. Све је узалуд, сва та убеђивања, мука ми је од такве тврдоглавости`“, сведочио је Баур.

Иако је на почетку Берлинске операције Хитлер још увек веровао у победу, или боље рећи надао се чињеница је да се његово психолошко стање погоршавало. Према сведочењу бившег команданта минобацачког пука Артура Шварца, који је био у истој ћелији са фиреровим ађутантом Отом Гуншеом, који је ухапшен у мају 1945. године, „понашање Хитлера у последње време је изгледало као да му је ментална равнотежа потпуно урушена“.

„Хитлер је изјавио да ни у ком случају не жели да буде ухваћен, ни жив ни мртав, па је зато намеравао да изврши самоубиство. Само неколико људи око њега је било упознато са овим“, говорио је Баур.

Према сведочењу очевидаца, Адолф Хитлер и Ева Браун, која се удала за њега, извршили су самоубиство 30. априла 1945. године, а 1. маја су то учинили Јозеф и Магда Гебелс, који су претходно убили шесторо њихове деце, чије су лешеве совјетски војници такође пронашли у бункеру.

„Хитлер је извршио самоубиство 30. априла. У последњем тренутку пред погибију, стално је био у страху од могућности да неочекивано падне у руке Руса. У ноћи између 28. и 29. априла Хитлер је оженио госпођицу стару око 35 година, коју је познавао око 15 година и са којом се повремено виђао у Берлину или Салцбургу. Само 15 минута пре смрти та жена се опростила од Ота Гуншеа, а потом се и отровала, док се Хитлер упуцао. Лешеви су из склоништа канцеларије пребачени у двориште, поливени бензином и спаљени“, писао је Шварц.

Следећег дана су се убили Јозеф и Магда Гебелс, који су претходно убили шесторо њихове деце, чије су лешеве совјетски војници пронашли у бункеру.

Већ 13. маја 1945. године, службеници контраобавештајног одељења 79. стрељачког корпуса СМЕРШ-а нашли су у башти Рајх канцеларије угљенисане лешеве Адолфа Хитлера и Еве Браун, што су касније потврдили бројни форензичари.

Иако постоји много верзија да је Хитлер преживео Други светски рат, побегао у Јужну Америку или сарађивао са САД, ФСБ овим доказима ставља тачку на биографију вође Трећег рајха, који очигледно није имао храбрости да се лично супротстави Црвеној Армији нити да прихвати чињеницу да је нацистичка Немачка поражена.