Последњи Бајденов шлагер: Медаља слободе за Сороша и Хилари Клинтон

Додељивање медаља и ордења одавно је обесмишљено, па не чуди што одлазећи амерички председник Џозеф Бајден Медаљом за слободу наградио Хилари Клинтон и Џорџа Сороша.

Бела кућа је саопштила да су добитници медаље „допринели просперитету, вредностима и безбедности САД, као и светском миру, или другим значајним друштвеним, јавним или приватним подухватима“. Иако се цивили из разорених земаља широм света не би баш сложили са овом тврдњом, „Ујка Сем“ поносно наставља са својом бесмисленом политиком.

Зенит квазилибералног света

Политиколог Александар Павић каже за Спутњик да је некада Медаља за слободу носила велики занчај и тежину, али да се данас додељује тако да ретко кад има везе за стварним заслугама, а више са награђивањем идеолошких пријатеља и савезника. То, нажалост, није само случај са САД већ и у другим државама и наградама које су почеле да се додељују како би се некоме подигао рејтинг.
Иако је потпуно бесмислено наградити Клинтонову и Сороша, то није сасвим нелогично. Павић их описује као савршене симболе либералне глобалистичке Америке, а медаља би требало да им дода на тежини у оним круговима који и даље верују у њихову причу и циљеве.

Они су перјанице „воук“ покрета за који је Трамп рекао да ће да га угаси. Хилари и Сорош су заправо симболи свега оног накарадног што је наметнуто Американцима и добром делу света. Са те стране, они јесу заслужили одликовање од једног Бајдена и надајмо се да је то зенит света којег људи попут Џорџа Сороша и Хилари Клинтон представљају, рекао је Павић за Спутњик.
Награђени су симболи свега што је Трамп на изборима победио, или онога што се Трампови гласачи надају да су победили, објашњава наш саговорник, а то је глобалистичка квазилиберална прича презира према обичном свету, финансијској и политичкој олигархији која треба да влада за добробит свих и једног света у којем су вредности потпуно извитоперене.

Ово је, додаје Павић, последњи шлагер одлазеће администрације којим се одаје почаст кључним фигурама које су обележиле последњих четврт века, не само у Америци, него и широм света.
„Рат је мир, слобода је ропство“
Павић каже да је показатељ тога колико су овакве гротескне представе одрођене од жеља и осећања америчког народа то што кад бисте питали просечног Американца које су Сорошеве заслуге, он би прво опсовао па тек онда рекао шта мисли. При томе, не би знао ни шта да каже, нити одакле да почне.

Хилари је имала своје присталице, не може се рећи да није, али добила је Медаљу за слободу, иако знамо да је била једна од перјаница поробљавања. Ако је то оличење слободе, онда нема куд даље и дотакнуто је дно, мада је то ризично изјавити јер кад год помислите да су дотакли то дно, они вас демантују и испостави се да постоји бар једно дупло дно које води још ниже у провалију.

Павић као праву „круну“ Хилариног ангажмана види њену чувену реченицу „Дошли смо, видели смо, он је умро“ изговорену кроз осмех након мучког убиства Муамера ел Гадафија. Када је о Сорошу реч, тешко би било изабрати врхунац његовог ангажмана у мору обојених револуција изазваних широм света, а све у име мира, просперитета и демократије.

Они су заправо оличење оне реченице из Орвелове 1984. године – „Рат је мир, слобода је ропство“. Оно за шта се залажу формално, а шта су им дела у пракси, то су дијаметрално супротне ствари и они заиста представљају 30 година кошмара, како за цео свет, тако и за саме Американце који се све више третирају као уљези у сопственој земљи.

„Санкције које су уводили касније широм света такође су проузроковале милионе жртава, то је оно шта они остављају као своју заоставштину. Клинтонова и Сорош могу да се оките медаљама, али остаће упамћени по оном шта остављају иза себе, а то је пустош „због идеја“ које су они заступали и то ни једна медаља неће моћи да покрије“, закључује Павић.