Последња тајна Перл Харбора: Како су САД натерале царски Јапан да започне рат

Контраадмирал Роберт Тиобалд је тврдио да је председник Рузвелт недељама унапред знао за напад јер су Американци дошли у посед јапанских војних шифара

Када је 1940. по трећи пут победио на изборима, амерички председник Френклин Рузвелт је изабран захваљујући политици изолационизма, која је тражила да се САД не мешају у рат у Европи.

Ову политику, коју је подржавала огромна већина Американаца, требало је што пре променити. Рузвелту је желео рат. Уласком САД у рат, Рузвелт би мобилисао америчку ратну индустрију, обезбеђујући јој баснословне профите.

Прилика за улазак САД у Други светски рат ће се пружити ускоро. Почетком 40-их година прошлог века јапанске трупе су заузеле Француску Индокину. САД су Токију одмах прогласиле ембарго на нафту, што је рат САД и Јапана учинило неизбежним.

Јапан је у том тренутку имао залихе нафте за само 18 месеци. После тога, јапанска војска би доживела колапс, а Токио би морао да прихвати уцене Вашингтона. Преговори између Јапана и САД су настављени још неко време, али Токио је убрзо приступио Тројном пакту. Потписивање пакта о ненападању са СССР-ом само је продубило постојећу кризу са САД.

Избијање рата између САД и Јапана постало је питање тренутка.

Седмог децембра 1941. уследио је муњевити јапански напад на америчку базу у Перл Харбору.

Јапанци су помно планирали напад, чему су претходиле активности јапанских обавештајаца, који су обезбедили податке о тачном положају америчких трупа.

Шок који је променио расположење Американаца

У Перл Харбору Американци су концентрисали већину својих бојних бродова.

Ударну снагу јапанске флоте чинило је шест великих носача авиона: „Акаги“, „Хирју“, „Кага“, „Шокаку“, „Сорју“ и „Зуикаку“. Јапанска флота се приближавала Хавајима неуобичајеним путем, преко вода које су познате по снажним ветровима и високим таласима.

Напад је надгледао адмирал Исороку Јамамото, један од најспособнијих јапанских команданата.

Изненађење за америчке снаге је било потпуно. Јапанци су уништили или оштетили готово све америчке авионе на слетним пистама. Амерички бродови су били поређани у луци, као у време мира. После првог напада, који је почео нешто иза осам сати ујутро, убрзо је уследио и други. У нападима је учествовало више од 300 јапанских авиона.

Јапанци су изгубили 29 авиона, пет малих подморница и 50-ак пилота.

Амерички губици износили су око 3.300 погинулих морнара, војника и пилота, уништено је више од 200 авиона. Готово сви бојни бродови и носачи авиона „Оклахома“, „Аризона“ и „Јута“ су оштећени и више нису учествовали у борбама.

За Америку је овај напад представљао прави шок, који је тренутачно преокренуо до тада преовлађујуће изолационистичко расположење. Американци су, после напада, листом били за рат. САД су објавиле рат Јапану, Јапанци су то већ претходно учинили дипломатском нотом за време напада.

Америчка флота више није била у стању да заустави јапанско заузимање Филипина, Хонгконга и читаве Југоисточне Азије.

САД ће касније без основа оптужити Јапан да је у Перл Харбору починио ратни злочин. То ће послужити као оправдање за нуклеарне нападе на Хирошиму и Нагасаки. Али Перл Харбор је био војна лука, у нападу је погинуло свега 68 цивила. Град Хонолулу, који се налази у близини, уопште није бомбардован.

Најмрачнија тајна председника Рузвелта

Пензионисани амерички контраадмирал Роберт Тиобалд је 1954. године објавио књигу под насловом „Последња тајна Перл Харбора: Вашингтонска позадина напада“, у којој је обелоданио једну од најмрачнијих тајни председника Рузвелта.

Контраадмирала Тиобалд су официри описивали као „једног од најбриљантнијих умова и једног од најгорих карактера у америчкој морнарици.“

У књизи овај високи војни командант тврди да је империјални Јапан био не само натеран да уђе у рат, већ и да је председник Рузвелт био унапред обавештен о предстојећем нападу, јер су Американци дошли у посед јапанских војних шифара.

Контраадмирал Тиобалд цитира и прећутану поруку из обавештајних извора, која је послата адмиралу Кимелу и генералу Шорту две недеље пре Перл Харбора, која је гласила: „Јапанци ће напасти у било ком тренутку, из било ког правца. Ово треба схватити као упозорење на рат.“

Од војне команде у Перл Харбуру су овакве информације биле скриване. Три хиљаде и три стотине Американаца у Перл Харбуру било је хладнокрвно жртвовано ради „виших циљева“.

И то је био само почетак дуготрајних ратних авантура САД, за време и деценијама после Другог светског рата, које трају све до данас.