Последице прекида транзита гаса преко Украјине: Страх од инфлације и нове енергетске кризе у Европи

У Европи страхују од раста инфлације због прекида испоруке руског гаса. Прекид споразума вероватно неће довести до понављања сценарија из 2022. године када су цене гаса драстично порасле, пошто су у питању мање количине, али остају страхови од инфлације док се енергетско тржиште буде прилагођавало, пише британски лист „Дејли експрес“.

Преко Украјине су руски гас добијале Молдавија и четири земље ЕУ: Словачка, Аустрија, Италија и Чешка. Словачки енергетски оператер СПП саопштио је да би прекид транзита преко Украјине могао да изазове несташицу гаса и проблеме са његовим снабдевањем у Европи, посебно у случају хладне зиме.

Раскид уговора којим је руски гас испоручиван у одређене европске земље кроз Украјину долази у критичном тренутку, јер резерве гаса у Европи понестају брже него иначе, преноси грчки портал „Њумани“ (Newmoney).

Ова година ће бити прва година од распада Совјетског Савеза када се гас неће испоручивати Европи преко Украјине, напомиње грчки медиј.

Наиме, компанија „Гаспром“ остала је без техничке и правне могућности да испоручује гас преко Украјине, те се истеком уговора са компанијом „Нафтогас Украјине“ руски гас од данас у 8 часова по московском времену не испоручује.

Тренутак је критичан јер резерве гаса у Европи понестају брже него иначе, а то отежава чување резерви гаса за наредну сезону и очекује се да ће ово бити велики ударац у Молдавију и Словачку која је чланица ЕУ. Мађарска ће, међутим, наставити да прима руски гас са југа преко гасовода „Турски ток“, иако је желела да задржи транзит кроз Украјину.

Према подацима портала, Кијев ће због овога изгубити око 800 милиона долара годишње, а „Гаспром“ око 5 милијарди долара јер неће продавати гас европским земљама – овакав развој догађаја значи да ће Русија готово потпуно изгубити лидерство на европском тржишту гаса.

Цене већ расту

Русија губи доминантну позицију на тржишту гаса Европске уније у односу на конкуренте попут САД, Катара и Норвешке, наводи грчки портал, али ни Европа не пролази без последица.

За Европу је губитак јефтиног руског гаса такође имао озбиљне последице, допринео je значајном успоравању привредног раста и вишој инфлацији, губитку конкурентности, као и индустријске будућности Немачке.

Према подацима „Блумберга“, природни гас за испоруку у фебруару поскупео је у уторак за 2,2 одсто. Конкретно, холандски гасни уговор, који је мерило за Европу, поскупео је 1,1 одсто на 48,4 евра по мегават-часу од 9.43 ујутру у Амстердаму.

Словачки премијер Роберт Фицо је рекао да ће заустављање транзита гаса преко Украјине у Европу имати тешке последице за све нас у Европској унији, али не и за Русију.

Према његовим речима, заустављање транзита гаса коштаће Словачку стотине милиона евра изгубљеног прихода од транзита. Он је указао да ће се то довести до повећања цена гаса и струје у Европи и истакао да је руски председник Владимир Путин потврдио спремност Русије да настави да испоручује гас Западу.

„Гаспром“ је у протеклој години преко Украјине испоручио око 15,5 милијарди кубних метара гаса, што представља  приближно 4,5 одсто укупне потрошње у ЕУ.

И украјинско Министарство енергетике је саопштило да је обуставило транспорт руског гаса кроз земљу, као и да је Украјина о томе обавестила међународне партнере у складу са утврђеном процедуром.

Стручњаци су упозоравали да прекид транзита преко територије Украјине прети повећањем цена гаса и локалним неравнотежама на тржишту гаса у Европи.

Европа више није најважнији купац

До почетка рата у Украјини, Русија је била највећи светски извозник природног гаса, а Европа јој је била најважнији купац. Више од пола века раније, Совјетском Савезу су очајнички требали новац и опрема за развој гасних поља у Сибиру. У исто време, Савезној Републици Немачкој (Западна Немачка) требала је јефтина енергију за економију у успону. Москва и Бон су 1970. потписали уговор „Цеви за гас“, према којем су немачке фабрике испоручиле хиљаде километара цеви за транспорт руског гаса у Западну Европу.

Ова међусобна повезаност на енергетском тржишту траје и данас, јер су европски увозници често везани дугорочним уговорима из којих не могу лако изаћи. Прелазак на друге изворе је скуп, пише „Блумберг“.

Према Европској комисији, руски гас је 2023. и даље чинио 15 одсто укупног увоза гаса у ЕУ, иза Норвешке и САД са 30, односно 19 процената, али испред северноафричких земаља са 14 процената.

Велики део руског гаса пролази гасоводима кроз Украјину и Турску, а највећи купци су Аустрија, Словачка и Мађарска.

Велики потрошачи енергије, попут Шпаније, Француске, Белгије и Холандије, и даље увозе руски течни природни гас преко танкера. Део тог гаса меша се са гасом из других извора у европској мрежи гасовода. Због тога би могао доспети и до Немачке, упркос томе што жели да га избегне.

Цене енергије су током 2022. порасле, у неком тренутку понекад и више од 20 пута. Неке европске фабрике биле су принуђене да смање производњу, док су многе мале фирме морале да се затворе.
Иако су цене од тада поново пале, још  су изнад нивоа пре кризе, што чини европске индустрије са највећом потрошњом енергије, посебно оне у Немачкој, мање конкурентним.

Скупа енергија један је од разлога због којих компаније попут „Фолксвагена“ имају проблема. За многа домаћинства, додатни трошкови постали су прави терет, а према подацима Европске комисије, 2023. готово 11 одсто грађана ЕУ није могло адекватно да греје своје домове.

„Раскид споразума између Украјине и Русије већ је узет у обзир на европским тржиштима гаса“, наведено је у анализи Комисије која је била намењена смиривању чланица ЕУ и тржишта, пре истека украјинско-руског споразума о гасу. Унија је уверена да ће моћи да пронађе алтернативне изворе снабдевања.

ЕУ већ дуго тврди да чланице које још увозе руски гас преко украјинске руте, посебно Аустрија и Словачка могу да функционишу без тих испорука. Комисија наводи да су државе чланице успеле да од августа 2022. смање потражњу за гасом за 18 одсто, у поређењу са просеком последњих пет година. Иако се ЕУ заправо хвали мањом потрошњом плавог енергента, тиме је оголила стање у европској привреди, која стагнира и троши све мање енергената.

САД планира да створи нове ЛНГ капацитете током наредне две године, а те залихе би могле помоћи ЕУ да се избори с евентуалним прекидима у снабдевању, по, наравно, значајно већим ценама у односу на оне по којима се ЕУ снабдевала руским гасом.

Упркос уверавањима из Брисела, владе Мађарске и Словачке посебно су забринуте за своје снабдевање гасом, као и за своје блиске односе с Русијом.

„Мађарска покушава да обезбеди снабдевање гасом преко Украјине, иако се тренутни увоз руског гаса одвија преко гасовода Турски ток“, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан, а Ројтерс преноси да је навео и да Мађарска не жели да одустане од те руте.

Словачка је најавила контрамере против Кијева, а премијер те земље Роберт Фицо изјавио је у видеу објављеном на Фејсбуку да разматра прекид снабдевања Украјине струјом из Словачке од 1. јануара.

Владимир Зеленски је оптужио Фица да делује по руским налозима и навео да делује као да је руски председник Владимир Путин наредио Фицу да „отвори други енергетски фронт против Украјине науштрб интереса словачког народа“.

Словачки народ би требало да поверује да им је боље да купују скупљи амерички гас и да стрепе да ли ће га бити довољно. Отприлике су европски потрошачи препуштени да се моле Богу да зима не буде хладна, да се складишта која су напунили руским гасом, не би испразнила брзином светлости.