ПОСЛЕДИЦЕ ОСЈЕТИЛО ПЕТ МИЛИОНА ЉУДИ: Број људских жртава у Чернобиљу до данас непознат

Директне и индиректне посљедице нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, која се догодила прије 29 година, осјетило је до пет милиона људи, а број људских жртава до данас је остао непознат.

Од посљедица изложености радијацији људи и данас умиру. Та несрећа остала је упамћена као најгора нуклеарна катастрофа коју је свијет икада видио.

Незванични извори процјењују да је од посљедица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи. Ни данас није познато какве је посљедице радијација оставила на здравље људи.

Посљедице катастрофе не осјећају само они који су били у близини. И њихова дјеца пате од генетских деформација.

До експлозије у четвртом реактору Чернобиљске нуклеарне електране, у данашњој Украјини, тадашњем Совјетском Савезу, дошло је 26. априла 1986. године у 1.23 часова ујутро, током опасног теста о функционисању електране.

Иако експлозија није изгледала толико застрашујуће попут експлозије нуклеарне бомбе, настала је велика штета на реактору.

Као посљедица тога дошло је до отпуштања велике количине радиоактивне прашине, која ни до данас, готово 30 година касније, није потпуно нестала.

Нуклеарни пожар трајао је 10 дана, а ослободио је око 400 пута више радијације него атомска бомба бачена на Хирошиму.

Кишни радиоактивни облаци наткрили су дијелове Украјине, Бјелорусије и југозапада Русије. Облаци радиоактивне прашине зауставили су се тек над Скандинавијом.

Неке процјене говоре да ће Чернобиљ остати радиоактиван још најмање 48.000 година, а поједини стручњаци тврде да би људи могли поновно почети насељавати тај дио Украјине након 600 до 900 година.

Надежда Петровна Вјговскаја, која је преживјела Чернобиљску катастрофу, једна је од евакуисаних из Припјата, града који се налазио само четири километра од реактора у којем је дошло до експлозије.

„Те су вечери сви изашли на балконе, а они који их нису имали отишли су код пријатеља. Ми смо живјели на деветом спрату и имали смо изврстан поглед. Сјећам се – људи су подизали дјецу да боље виде. Нисмо ни слутили да смрт може бити тако предивна“, испричала је Надежда.

Припјат је град саграђен за раднике нуклеарне електране, у њему је живјело око 50.000 људи, а они су у року од 36 часова након катастрофе евакуисани. Нитко ништа није смио понијети, нити се икада више вратити.

Александер Антонов, пензионисани новинар који је као добровољац радио на санацији посљедица нуклеарне катастрофе, каже да је у Чернобиљу био 50 дана, преносе медији.

Према његовим ријечима, подручје око нуклеарне електране звали су „црвеном шумом“ која је била толико изложена радијацији да су сва дрвећа била црвена и увенула.

Над оштећеним реактором у кратком времену је саграђен саркофаг који штити околину од даље радијације. Озрачени простор и данас је под посебном контролом.

Поједина истраживања су показала да се биљни и животињски свијет на том простору почео нагло опорављати крајем деведесетих година те да су веома озрачен простор населиле и животиње које су биле пред изумирањем или потпуно истријебљене.

Евакуисани градови, градови духова, постали су пожељна туристичка дестинација за најодважније.

Тагови: Нуклеарно оружје, Чернобиљ