ПОСЛЕ ЈОШ ЈЕДНОГ ПОЛИЦИЈСКОГ УБИСТВА ЦРНЦА: Балтимор у пламену, војска на улицама

Балтимор је због још једног полицијског убиства младог црнца претворен у ратну зону окршаја афроамеричких демонстраната, са једне стране, и војске и полиције, са друге. После синоћњег хаоса са паљењем аутомобила, пљачком продавница и уласка војске у град, данас је уведен полицијски час. Школе и факултети су затворени, док Национална гарда патролира улицама.

Најновији талас насиља, испровоциран смрћу афроамеричког младића у полицијском притвору, још једном је скренуо пажњу јавности на бруталност коју снаге реда примењују над црном мањином. Ово је већ други пут у последњих неколико месеци да се војска, која треба да брани земљу од страних напада, а не од домаћег становништва, умешала у сузбијање афроамеричких демонстрација, јавља „Њујорк тајмс”. У држави Мериленд уведено је ванредно стање.

Хаос у Балтимору, граду са око 600.000 људи и већинском (око 60 одсто) црном популацијом, настао је после сахране Фредија Греја (25), коме су, по свему судећи, полицајци поломили кичму током хапшења или држања у притвору. У јавности се појавио снимак на којем се види да је младић јаукао од бола још док су га увлачили у службени ауто. Полиција је касније признала да је он већ тада морао да буде одведен у болницу, али да из неког разлога то није учињено. Шесторица полицајца која су умешана у овај случај, то јест вероватно у његово премлаћивање, пуштена су на плаћено одсуство док се не заврши истрага.

Чим се завршило опело, демонстранти су засули полицајце каменицама, на шта су ови одговорили сузавцем. Повређено је око 15 припадника снага реда, док је 27 учесника протеста ухапшено. Гореле су продавнице и апотеке, појединци су крали храну и пиће из супермаркета. У град су на крају стигли и гардисти у бојним возилима.

Председник Барак Обама затражио је суздржаност од локалних власти, на шта му је гувернер Мериленда Лери Хоган обећао да неће бити прекомерне употребе силе, али да „неће стајати по страни и дозволити да град Балтимор преузимају банде”. Власти истичу да су се демонстрантима придружили и чланови три озлоглашене градске банде. Градоначелница Стефани Ролингс Блејк увела је полицијски час од десет увече до пет ујутру и поручила да је „идиотски мислити да ће се живот учинити бољим тако што ће се уништити град”. Полицијски час важио је и раније за особе млађе од 17 година.

Сукоб је избио и поред тога што је свештеник који је сахранио Греја позвао грађане да се смире и казао да је паљење и пљачкање града срамота и увреда за породицу убијеног суграђанина. То је поновио и адвокат породице, који тврди да су вандали скренули пажњу са борбе за правду.

Ровити међурасни односи узаврели су прошлог августа када је бели полицајац убио ненаоружаног црног тинејџера у градићу Фергусон после чега је локалне нереде смиривала Гарда Мисурија. Револт је поново букнуо после неколико месеци када је полицајац одговоран за смрт Мајкла Брауна ослобођен свих оптужби. Није одговарао ни његов бели колега који је у Њујорку приликом хапшења угушио црног препродавца цигарета. Трагични низ наставио се када је случајни пролазник пре неколико недеља камером паметног телефона указао на догађај из Јужне Каролине: полицајац је испалио неколико метака у црнца који је бежао.

Ниједан од четворице није имао оружје, није представљао опасност по снаге реда или друштво и није био припадник окореле банде. Усмрћени су током хапшења због дела као што су непрописан прелазак улице, продаја цигарета без акциза и вожња без укључених фарова. Многе америчке организације бију битку да се у САД забране судска погубљења, али поменути случајеви показују да земља очигледно има проблем и са вансудским погубљењима, примећује Чарлс Блоу, колумниста листа са Менхетна. Испада да људи плаћају животом за дела која не завређују ни затворску казну, због чега свега 26 одсто црних испитаника, према истраживању „Галупа”, сматра да снаге реда не дискриминишу њихову мањину.

Један од шесторице црних мушкараца је или прерано преминуо или се налази у затвору, што доприноси сиромаштву и дисфункционалности њихових породица. Многи од ових 1,5 милиона људи ухапшени су због ненасилних дела повезаних са наркотицима, због чега САД имају највећу затворску популацију на свету, увећану седам пута у односу на седамдесете. Због сиромашних младића који су изгубили посао и одали се криминалу, стигма је бачена на ширу заједницу, па њени чланови не успевају да пронађу радно место или испаштају за преступе који се редовно опраштају белцима. Догађаји у Фергусону и Балтимору одвијају се после бруталне употребе силе над црном мањином, али указују на много дубље проблеме, пре свега на сиромаштво ове популације и дискриминацију, која пре или касније мора да изазове побуну. Управо је на то покушао да укаже свештеник Џамал Брајант, који је сахранио Греја. Служећи опело, он је казао да се Грејови сународници суочавају са недостатком посла и образовања, сегрегацијом и стереотипима да је сваки црни младић „бараба, спортиста или репер”. Брајант је додао да је Америка подељена на два друштва, „црно” и „бело”, при чему већинска заједница не може ни да замисли шта се све дешава у црначком гету. Свештеник је поручио окупљенима да морају да се боре за своја права и да он не може да схвати како неко може да ћути о неправди која му се дешава: „Не знам како неко ко је црн може данас да ћути. После свега, нема начина да само седимо овде и ћутимо о неправди.”

Тагови: Балтимор, Јелена Стевановић, Полиција, Убиство