ПОСЛЕ АМЕРИЧКОГ РАКЕТИРАЊА СИРИЈЕ: Три могућа сценарија
Фото: ruskarec.ru
Руски експерти су описали три вероватне варијанте развоја ситуације после напада САД на трупе сиријског председника Башара Асада.
Сценарио 1. Оружани конфликт Русије и САД
Руски експерти не искључују могућност да Москва одговори Сједињеним Америчким Државама на ракетирање трупа њеног сиријског савезника. Русија може одговорити демонстрацијом сопствене војне моћи. У случају да САД изврше још један напад Москва се може одлучити да обори један број америчких крстарећих ракета, сматра Алексеј Фењенко, експерт Института за проблеме међународне безбедности Руске академије наука. Засада ће Русија демонстративно појачати своје војне напоре у Сирији.
По његовом мишљењу, САД још од 2013. године планирају војну операцију против трупа сиријског председника, и зато напад у ноћи уочи петка може бити само почетак нове ратне кампање Сједињених Америчких Држава у иностранству. Међутим, ако се испостави да је та прогноза тачна, онда ће „пре или касније сама логика конфронтације приморати Русију да одговори силом“, рекао је за „Руску реч“ овај експерт. Сукоб двеју светских сила не мора обавезно попримити облик глобалног нуклеарног холокауста. Он може подсећати на догађаје из доба грађанског рата у Шпанији 1936-1939. Тада је совјетска авијација водила борбе против војника фашистичке Италије и нацистичке Немачке без формалне објаве рата.
Са друге стране, ни у случају таквог „посредног“ рата не може се у потпуности икључити могућност примене атомског оружја. Сасвим је реално да војне команде двеју земаља у неком тренутку дођу до закључка да је неопходно применити тактичко нуклеарно оружје, упозорава аналитичар.
Сценарио 2. Балансирање на ивици провалије
Експерти истичу да су САД извршиле напад без икаквих кансултација са Русијом, не водећи рачуна о томе како се бомбардовање може одразити на ситуацију унутар Сирије и на односе између Вашингтона и Москве. Како је у интервјуу за „Руску реч“ изјавио Дмитриј Суслов, експерт за међународна питања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, то даје основа за закључак да ће тим Доналда Трампа „спроводити тврду једнострану политику са применом војне силе, не марећи за међународно право, и тако ће се у суштини претворити у некакву ’light’ верзију администрације Буша Млађег“.
Вашингтон је за трен ока променио став према личности сиријског председника и поново ће доследно инсистирати на његовом одласку. Русија нема намеру да окрене леђа свом савезнику и све више ће појачавати војно присуство у Сирији. Са друге стране, тешко да ће и Америка устукнути, јер је Трампов основни мотив жеља да „не попусти и да покаже колико је моћан“.
У тим условима је највероватнија озбиљна војнополитичка ескалација у односима између Русије и САД у Сирији. Суслов није искључио могућност да у таквој ситуацији постанемо сведоци „реинкарнације напетости“ из периода Карипске кризе. Пре 55 година две суперсиле су биле на ивици нуклеарног рата после размештања совјетских ракета на Куби. Тада је избегнут рат тако што је Москва повукла ракете са „Острва слободе“, а Американци су повукли своје ракете из Турске.
Сценарио 3. Дипломатски пут
Па ипак, не сматрају сви експерти да Русија припрема некакав одговор Америци у Сирији. По мишљењу Александра Коновалова, директора невладине организације „Институт за стратешке процене“, Москва ће се задовољити оним што је већ учињено у овом тренутку, тј. изласком из меморандума о безбедности летова, склопљеног са америчким војним врхом. Овај експерт сматра да Русија неће јачати своје војно присуство у Сирији јер „САД нису ушле у рат у Сирији, него су, како кажу, извршиле једнократну акцију“.
У сваком случају Русија ће се обраћати међународним институцијама и у Савету безбедности УН ће покренути питање агресије коју су САД извршиле на Сирију, а такође ће предложити Вашингтону дијалог поводом истраге везане за примену хемијског оружја у Сирији. Међутим, остаје отворено питање хоће ли САД одговорити на све те потезе Русије.
Како истиче Владимир Сотњиков из Института за оријенталистику Руске академије наука, много тога у развоју сарадње двеју земаља зависи од очекиване посете државног секретара САД Рекса Тилерсона Москви. Његова мисија ће бити „деликатна“. „Са једне стране Тилерсон ће морати да објасни Трампову одлуку [о ракетирању Сирије], а са друге, да задржи сарадњу са Москвом на постојећем ниву“, истакао је експерт у интервјуу за „Руску реч“. Сотњиков је нагласио да САД не могу избећи контакте са Русијом, с обзиром да су увучене у сиријску кризу, а Русија је тамо присутна. Вашингтон је осуђен на тражење додирних тачака са Москвом у Сирији.
