ПОСЛАНИК БУНДЕСТАГА ЗА СПУТЊИК: Европа и Немачка биће вазали САД – неће ни тежити суверености

Доласком Џоа Бајдена на чело Америке, вазални однос Европе, Немачке према САД остаје на снази. Вазал само жели да се лепше опходе према њему, али Немачка елита ће и даље служити америчким интересима. Нажалост, и државне политике југоисточних земаља ће се подредити томе, неће водити суверену политику нити томе тежити, са чиме се апсолутно не слажем.

Овако посланик Левице у немачком парламенту Александар Ној, који председава Одбором за одбрану Бундестага, види Европу након што су Сједињене Државе добиле новог председника из редова демократа.

Ној је од 2013. посланик партије „Ди Линке“ у Бундестагу, где непрекидно скреће пажњу на погрешну политику Немачке у односу на југоисток Европе, један је од ретких политичара у тој земљи који сматра да је НАТО злочиначка организација и да земље Балкана треба да остави на миру.

Европа и Немачка настављају да буду вазали САД

Са њим смо разговарали о промени у Белој кући, питали смо га да ли Европу, односно Немачку очекује попуштање притиска преко Атлантика. Ној верује да ће промена у спољној политици САД бити, али да ће бити минималне, готово козметичке.

„Бајден ће, попут Обаме, више наступати као џентлмен, док се Трамп више представио као „ружна“ фаца америчког каубоја, љутог Американца, али садржајно, ту нема велике разлике. Трамп је више у фокусу имао обичног грађанина, док Бајден служи класичној Волстрит фракцији. Међутим, у спољној политици нема већих разлика, ту постоји основни курс републиканаца и демократа, одржавање надмоћи САД у светској политици, свим могућим средствима – укључујући и војна. Када је реч о Европи , јасно је да Европљани преферирају Бајдена, а то значи да вазалство Немачке, држава Балкана и других према САД остаје на снази „, каже Ној.

Гласало се против Трампа, а не за Бајдена

Коментаришући начин на који је Бајден дошао на власт, односно постизборну кризу у Америци, наш саговорник каже да је бивши амерички председник последњих година јако много критикован због јавних наступа, али да је статистика неумољива и да све објашњава.

„Када се погледају бројеви, види се да Бајденови гласачи нису гласали за њега зато што је Бајден – Бајден, него су за њега гласли као антипод Трампу. Чак око 60% Бајденових гласача нису гласали за Бајдена, него против Трампа, а то није добар предуслов за Бајденов политички програм, ако он то уопште има. Гласало се за „мање зло“, а под „мање зло“ они суштински углавном подразумевају бољи „квалитет“ у личном опходјењу и понашању једног политичара, а по том питању у западном свету Бајден има боји имиџ“.

Грађански рат у САД

Александар Ној додаје да га слике које ових дана гледамо из Вашингтона који изгледа као ратна зона нису изненадиле. Каже да Трамп није пао с неба, није био случајност или некаква грешка, како то поједини покушавају да представе.

„Није била случајност што је Хитлер 30-тих преузео власт, наравно, не желим да њих двојицу изједначавам, о томе се не ради. Хоћу да кажем да не постоји случајна грешка у политици, него је увек у питању политички и друштвени развој који омогућава једно или спречава друго. То се види по јако тесним изборним резутатима, Трамп је добио велики број гласова, преко 70 милиона, не треба заборавити да Трамп има и не мали број гласача у безбедносним ораганима, попут полиције, обавештајне службе и војске. Расположење у САД подсећа на нешто попут грађанског рата, ово је борба између демократа волстрит фракцје и обичних грађана из претежно руралних подручја који се осећају запостављенима. Ситуација је таква, зато не треба да нас чуди што је Вашингтон под потпуном блокадом, САД је дубоко подељено друштво“, истиче овај немачки посланик.

Аутократска владавина либерала

Он додаје да је брисање и блокирање Трамповог и налога његових сарадника на друштвеним мрежама у Немачкој наишло на одобравање, па и на некакву, како каже, злонамерну радост, чак у левичарско – либералним круговима.

„“Ди Линке“ не подржава такве потезе, не због тога што не делимо исте ставове, него зато што је у питању цензура која наравно може да погоди и нас левичаре. Ако у будуће приватне компаније могу да одлучују о томе ко ће се оглашавати, а ко не, онда имамо нешто попут аутократске владавине либерала, а то децидно одбијамо. Поготово не сме да се дешава да једна приватна компанија попут Твитера или Фејсбука, које имају медијску системску релевантност, тако поступају. Не можемо допустити да приватне компаније одлучују о томе како смемо политички да мислимо, апсолутно“, категоричан је Ној.

Одлазак Меркелове

Саговорник Спутњика полако се припрема за кампању, јер Немачку у септембру очекују општи избори, које ће највероватније обележити одлазак Ангеле Меркел након 15 година на челу немачке Владе.

Ној каже да Немачку, без обзира на евентуални одлазак Меркелове не очекују велике промене, а да их не можемо очекивати ни у спољној политици те земље.

„Посебно их неће бити између СР Немачке и САД, барем не из немачке перспективе. И даље се у тим круговима снажно уздају у савезништво са Американцима. Та веза се може означити као поданичка сарадња Немачке према САД, такав вид сарадње су вољни да наставе. У политичком Берлину постоји мали број снага које се томе супротстављају, као моја партија „Ди Линке“. Све ће остати прилично стабилно по том питању, што је наравно негативно“, каже Ној.

Он је докторирао на извештавању америчких и немачких медија о ратовима у бившој Југославији, са ОЕБС-ом је боравио у Босни и на Косову и Метохији. Сада је и на важној функцији комесара партије „Ди Линке“ за источну Европу.

Када Меркелова оде, од будуће Владе Немачке не очекује значајне промене у односу према југостоку Европе, односно Србији.

„Обрнута је ситуација када се упореде прилике између Немачке и САД и Немачке и Србије. Немачка је поданик САД, а Србија треба да се подреди немачким интересима. Ко год буде предводио нову Владу, био то Содер, Лашет, ко год, то ће бити практиковано и даље, не само према Србији него према целом југоистоку Европе. Он се посматра као „двориште“ Немачке и можда Аустрије. То је у њиховим размишљањима чврсто утемељено и неће се променити. Као и став о независности Косова. Ја остајем чврсто при ставу који ћу и даље бранити на сваком месту, да је Косово и Метохија отуђена територија Републике Србије“, каже Ној на крају разговора за Спутњик.