Европска унија могла би да обезбеди милијарде евра за унапређивање мостова и путева како би земље-чланице НАТО-а могле брзо да распоређују војску у случају кризе, изјавила је комесарка ЕУ за саобраћај Виолета Булц.

Европска комисија предложила је буџет од чак 6,5 милијарди долара за пројекте унапређења инфраструктуре — путева, лука и аеродрома.

Војни аналитичар Александар Радић каже да смо у последње време имали епидемију претњи на глобалном нивоу у којој Руси показују ракете као што су „Кинџал“ и „Сармат“, а с друге стране Американци су показали како њихове ракете дејствују у Сирији.

Он подсећа да модерни свет дефинише енергетска безбедност, а ништа мање важне нису комуникацијска мрежа и информатика. Оно што се подразумевало код стварања немачке државе током француско-пруског рата, управо захваљујући јакој железничкој мрежи, у развоју модерне технологије традиционалне комуникације на терену су остале по страни, каже Радић за Спутњик.

„Американци су драматично смањили бројно стање својих снага у Европи у односу на хладноратовско време и прошлу декаду. Деведесетих година они су имали изузетно велике снаге, гарнизоне са оклопно-механизованим бригадама, а онда су почели да их смањују, премештају назад у Америку. Сад кад су формирали четири ојачана мултинационална батаљона за прибалтичке републике и тај појас и кад тамо одржавају вежбе, остало је отворено питање да ли су и комуникације на осовини Запад ка Истоку погодне за брзи маневар снага“, каже он.

Радић додаје да је важно питање како од тачке А до тачке Б у модерно време преместити снаге, јер комуникацијска мрежа мора и географски да буде прилагођена и увезана. У то се, каже, уверио током рата у Босни 1995. године када су се размештале међународне снаге. Британски тенкови „Челенџер“ од преко 70 тона, са пуним борбеним комплетом и додатном опремом, нашли су се у реону Мркоњић Града и Јајца, тешко су се кретали по терену на којем комуникације нису биле прилагођене употреби таквих тенкова.

„Запад је прогутао Источну Европу, али нису све комуникације усклађене с оним што је била војна потреба Запада, а отворено је и питање квалитета носивости свих тих комуникација, јер данас је техника много тежа него раније“, објашњава Радић.

Додаје да је у политичком амбијенту ово порука Русији да НАТО „мисли озбиљно“. Све вежбе које организују и формирање мултинационалних батаљона, све то може да се релативизује, јер причамо о четири батаљона, а руска војска има непропорционално већу снагу, објашњава Радић.

„Истовремено, стално имамо Трампову критику упућену европским партнерима због малих улагања. Француска тренутно има 200 тенкова у јединицама, Србија има више тенкова у активним јединицама него она. У таквој атмосфери потребан им је додатни аргумент који ће бити јасна порука Москви да идеја о томе да НАТО може да примјењује силу није само пука демонстрација, једнократно направљена вежба да би се приказала на телевизији, него да се заиста мисли озбиљно“, каже Александар Радић.

Ово улагање у Европској унији правдају и чињеницом да ће новац бити потрошен на пројекте са „двоструком применом“, као што је ојачавање носивости мостова, да би тешка војна опрема могла да се креће њима, што би, с друге стране, користило и цивилним теретним камионима.

Новац за унапређење путне инфраструктуре би према плану Европске комисије требало да буде доступан од 2021. године и то искључиво за државе које су чланице и ЕУ и НАТО-а, што значи да средства неће моћи да користе САД, Канада, Албанија, Исланд, Црна Гора, Турска…