Фото: intermagazin.rs

Прва година Доналда Трампа од победе у трци за Белу кућу била је узбудљива, а време које предстоји биће бурно. Ако се не гледа Трампов Твитер налог, а погледају из даљине резултати владавине републиканског председника, они су поражавајући, и то у околностима када та странка има свог председника, Сенат и Представнички дом.

А опет, нису успели да прогурају ниједан озбиљан закон. Једино чиме се Бела кућа може похвалити је именовање Нила Горсича за судију Врховног суда. Све друго је потпуни фијаско, што сведочи да Трамп нема иза себе безрезервну подршку републиканаца.

Серија промашаја

Нема ништа од градње зида према Мексику јер Конгрес нема намеру да за то издвоји новац у буџету, а пропала су и два покушаја Трампа да сруши фамозни Обамакер, како се колоквијално назива сет закона о здравственом осигурању којим је Барак Обама успео да испослује примарну здравствену негу за 28 милиона Американаца који нису имали никакво осигурање.

Трампову идеју рушења закона без нуђења новог, бољег, пала је у воду када је окретањем палца надоле преломио гласове Џон Мекејн, републикански сенатор из Аризоне.

Трамп је исхитрено поцепао и нацрт Транспацифичког трговинског споразума, што су Кинези вешто искористили попунивши ту празнину и економски се повезујући са тржиштем трећине светске популације у Југоисточној Азији. Није успела ни популистичка идеја Трампа да муслиманима забрани улаз у земљу, па је свео општу идеју само на забрану за држављане шест земаља, али не и Саудијску Арабију из које је дошло 18 од 19 терориста који су 11. септембра 2001. напали САД.

Трамп је обећао и рушење споразума о слободној трговини са Канадом и Мексиком, али на тај блеф нису насели челници тих земаља Џастин Трудо и Енрике Пења Њето, па је НАФТА још на снази.

У најмању руку су Трампови односи са Европом рђави, а у свету му је веран једино јапански премијер Шинзо Абе.

Мулеров поход

Главни црни облак над Трамповим мандатом је истрага коју специјални тужилац Роберт Мулер Трећи води о његовим сумњивим везама са руском владом, у циљу спречавања Хилари Клинтон да постане председница. Ствари стоје лоше по Трампа јер се круг сужава око њега са откривањем нових детаља о сумњивим контактима његових сарадника са обавештајцима Кремља.

Трампов саветник за националну безбедност, генерал Мајкл Флин, поднео је оставку после само 24 дана на дужности, управо због руских веза. На оптужници за корупцију (а можда и руске везе) нашао се његов бивши шеф изборног штаба Пол Манафорт, као и саветник Џорџ Пападопулос који је и признао кривицу.

Увелико Мулер саслушава најближе Трампове сараднике, од Картера Пејџа, преко Стивена Милера и Мајкла Флина, па до министра правде Џефа Сешенса. Наиме, истрага указује да би и сам Трамп могао да буде оптужен за опструкцију правде јер је сменио директора ФБИ Џима Комија и то оног тренутка када је сазнао да његови агенти држе под лупом и председника лично.

Срозана подршка

Истини за вољу, Трамп није био популаран ни када је ушао у Белу кућу захваљујући математици компликованог америчког изборног система и победама у три државе: Мичигену, Висконсину и Охају. Освојио је 2,8 милиона гласова мање од Клинтонове и постао председник САД са 44 одсто подршке у јавном мњењу. За само годину дана успео је да се сроза на 26 одсто подршке. Поређења ради, Ричард Никсон је у афери Вотергејт, на дан подношења оставке, уживао подршку 24 одсто бирача.