Пораз Украјине довешће до краја НАТО-а

Иако је велико питање да ли би блок заиста размишљао о директној конфронтацији с Русијом у Украјини, једно је неоспорно: судбина НАТО-а и његов кредибилитет као „одбрамбене алијансе“ испреплетени су с исходом украјинског сукоба

Европа се налази у најопаснијем периоду од избијања Другог светског рата због ангажовања НАТО-а у руско-украјинском рату. Наиме, пред Алијансом су два избора – уколико настави да се меша у овај сукоб, који Украјина очигледно губи, ризикује да се директно сукоби с Руском Федерацијом. Међутим, ако почне да се повлачи, Русија ће свакако победити, што ће бити разорно и потенцијално смртоносно за престиж и репутацију НАТО-а, који се, иако СССР одавно не постоји, издаје за незаменљиву препреку против (измишљеног) руског експанзионизма.

Дакле, у случају све вероватнијег украјинског пораза, овај „суштински партнер“ у „супротстављању Русији“ показаће се као крајње ирелевантан. Уз то индустрија оружја Сједињених Држава ће бити ускраћена за огромно и уносно тржиште, а америчка администрација, која се политички, морално и економски веома заложила против Русије у Украјини, суочиће се са очигледно неизбежном европском верзијом Авганистана 2.0, пише геополитички аналитичар Чај Боуес за „РТ интернешенел“.

Алијанса ће зато, како је оценио, морати да окриви неког за свој пораз, као и да пронађе новог непријатеља на којег ће скренути пажњу јавности.

Кривци ће се лако наћи – оптужиће Мађарску, Кину, Индију пошто нису учествовале у изолацији Русије, али и Украјину јер је неуспешно користила помоћ и занемаривала војне савете Запада.

Нови непријатељ ће свакако бити Кина имајући у виду да НАТО ради на томе да прошири свој утицај у Азији, и с тим у вези је отворио канцеларију у Јапану.

Ипак, Боуес истиче да је најзабрињавајуће што увек постоји опција даље ескалације сукоба што би довело до директне конфронтације између НАТО-а и Русије.

„Проблем је у томе што рационална процена и преговори изостају у Вашингтону и Кијеву, тако да би, подстакнути од обманутих стручњака неоконзервативних истраживачких центара који имају несразмеран утицај на све очајнију политичку класу у Вашингтону и Бриселу, ескалацију заиста могли да узму у обзир“, прецизира Боуес.

Као пример тога да су могућа оба сценарија – повлачење или ескалација – стручњак наводи „игру о кривици очигледног неуспеха украјинске контраофанзиве, која је сада постала успорена катастрофа и сигурно ће бити опозвана као једна од највећих војних незгода у историји“.

Украјина сугерише да је неуспех искључиво последица европских и америчких кашњења у испоруци оружја и готовине Кијеву, док стварност говори да се о контраофанзиви јавно говорило скоро годину дана, те да је украјински режим отворено рекламирао своје намере, чак и истицао руте напада и стратешких циљева. Било је очигледно да је свака офанзива против дуго припремане руске одбране осуђена на пропаст, додао је Боуес.

„Права брига за ЕУ и НАТО је како преживети ову фазу сукоба. Док генсек Алијансе Јенс Столтенберг жели да верујемо да НАТО никада није био јачи, стварност је далеко мање ружичаста за тзв. одбрамбени савез, који је бомбардовао свој пут широм Европе и Блиског истока, а сада настоји да се прошири на Пацифик. Реалност је да би сукоб у Украјини могао да уништи НАТО, потпуно неспособан да се супротстави било ком равноправном противник. Ова пропала политичка институција, која се представља као војни савез, у стварности би се срушила пред директним изазовом било од Русије или од Кине“, истакао је геополитичар.

Иако је велико питање да ли би блок заиста размишљао о директној конфронтацији с Русијом у Украјини, једно је неоспорно: судбина НАТО-а и његов кредибилитет као „одбрамбене алијансе“ испреплетени су с исходом украјинског сукоба.

Међутим, пошто је НАТО политичка, а не војна институција, о овим кључним стварима неће се расправљати отворено, јер би одговори били слични томе да свештеник у цркви поручи да Бог не постоји, закључио је Чај Боуес за „РТ интернешенел“.