Међутим, аутор је мишљења да то ништа не брине Русију јер ће раст цене гаса довести до већих зарада, те да неће имати губитке због полупразних складишта у Европи имајући у виду да је тај гас чист профит за руског гасног гиганта. А узгред буди речено, с обзиром да се Америка по питању свог компресованог гаса већ определила за азијско тржиште – ни питање конкуренције више неће представљати проблем.

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.

Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.

Раније су Берлин и Вашингтон издали заједничко саопштење о „Северном току 2“ у којем се наводи да је за изградњу гасовода потребно обезбедити наставак снабдевања горивом из Русије преко Украјине после 2024. године. Немачка се такође обавезала да ће тражити од Брисела санкције против Москве уколико Русија буде користила извоз енергената као инструмент утицаја.

Москва је више пута позивала да се престане са политизацијом ситуације, подсећајући да је гасовод користан не само за Русију, већ и за Европску унију и наглашавајући да никада није користила енергетске ресурсе као инструмент притиска.