Док је пре десет година, кад се еврозона опорављала од кризе, Немачка инсистирала на строгоћи, односи у Европи данас су се битно променили.

Сад је, како пише Политико, остатак Европе бесан на Немачку због њеног неконтролисаног трошења на субвенције за потрошњу енергије којим ће, како сматрају друге европске земље, још више заоштрити политички експлозивну поделу на богате и сиромашне.

Свакако не помажу ни тензије због чињенице да је немачка неодговорна зависност од руског гаса у првом реду и довела до енергетске кризе европског блока, преноси Јутарњи лист.

Расту неслагања у ЕУ око огромног немачког пакета субвенција најављеног прошле недеље за ублажавање пуног учинка енергетске кризе на приватне потрошаче и предузећа, вредног 200 милијарди евра, нарочито међу тешкашима као што су Италија и Француска.

У Политику оцењују да ће се ове притужбе вероватно распламсати на самиту ЕУ у петак у Прагу, где ће се челници позабавити питањем растућих трошкова енергије и њиховим економским последицама.

„Немачка је овим пакетом показала велики средњи прст остатку Европе. То је усијало атмосферу у другим земљама”, рекао је један званичник ЕУ којег цитира Политико.

Дубоки џепови

Дубоки џепови Немачке, у које та земља радо посеже, семе су раздора која је већ раније узроковало проблеме током пандемије коронавируса, кад су све земље трошиле милијарде за спасавање својих економија.

Према критикама које долазе из других европских земаља, огромна финансијска моћ Немачке омогућила је тој држави спасавање сопствене економије, док су сиромашније нације пуцале по шавовима. То отвара велике поделе на јединственом тржишту на којем немачке компаније имају предност пред конкурентима, будући да их у великој мери финанцира држава.

У другим државама ЕУ наглашавају да Немачка сад има терет одговорности да покаже солидарност, а не само да се брине о себи, посебно због улоге Берлина у помагању Гаспрому да успостави доминацију у Европи, као и због тога што немачка потрага за новим начинима снабдевања гасом диже цене за све остале.

„Немце више брине снабдевање гасом, него цена, али за осталих 26 земаља то није тако”, рекао је италијански министар енергетике Роберто Цинголани за телевизију РАИ.

Критикујући немачки приступ који не води рачуна о осталима, Европска комисија је у понедељак позвала земље да координирају своје мере спасавања и избегну поткопавање јединственог тржишта.

„Акције предузете на националном нивоу имају важне учинке на друге државе чланице, зато је координисани приступ на европском нивоу важнији него икад”, рекао је у понедељак повереник ЕУ за економију Паоло Ђентилони након састанка министара финансија.

Љут је и Драги

Чак је и италијански премијер у одласку Марио Драги Немачкој упутио укор.

„Не можемо се поделити према нашем фискалном маневарском простору, потребна нам је солидарност”, изјавио је.

Гвидо Кросето, саоснивач Браће Италије, странке за коју се очекује да ће водити будућу италијанску владу, написао је на Твитеру да одлука Немачке „која није договорена, није подељена с осталима и није искомуницирана, прети самом корену рационалности Уније”.

Политико пише и да Париз звучи изнервиран немачким самосталним потезима.

„Кључно је да очувамо једнаке услове на тржишту за све државе чланице еврозоне, као и за све државе уопштено. Ако нема консултација, ако нема солидарности, ако нема циљане подршке пословању и поштовања једнаких услова, ризикујемо фрагментацију еврозоне”, рекао је француски министар финансија Бруно Ле Мер.

Чињеница да се Немачка противи блокади увоза руског гаса у целој ЕУ, како би се сама изборила с енергетском кризом, доливање је уља на ватру.

Немачка је сад на мети критика бројних европских политичара, поготово у светлу чињеница да је својевремено она инсистирала на фискалној одговорности кад се радило на спасавању земаља као што су Грчка, Португал и Ирска тоом кризе у еврозони.

Себична политика

Немачка себична политика, која је започела са субвенцијама током кризе са COVID-19, сад је настављена и у кризи до које је великим делом довела немачка енергетска политика зависности од Русије, преноси Јутарњи лист. То, оцењују у другим европским земљама, доводи до подривања идеје о заједничком тржишту једнаких шанси.

Политико пише да се расправа о новооткривеном немачкој расипништву надвија над надолазећом реформом Пакта о стабилности и раста ЕУ. Пакт, који је темељ система фискалног надзора ЕУ, стављен је на лед током пандемије, али Европска комисија сад је спремна да настави да ради на преуређењу система који би ступио на снагу 2024. године.

Док ће као темељ финансијског правилника ЕУ остати упутство да земље морају да се придржавају јавног дефицита од три одсто бруто домаћег производа и односа дуга у БДП-у од 60 одсто, будући пакт ће укључивати ​​нови елемент флексибилности који се пре десет година чинио неприхватљивим.

Конкретно, како пише Политико, ЕК предлаже укидање обавезе за земље са нивоом дуга вишим од 60 одсто БДП-а да годишње смањују свој дуг за једну двадесетину. Државе ће такође добити више времена за смањење нивоа дуга.

Ту су и најаве да ће се Комисија позабавити ударом на заједничку економију до које доводе немачке одлуке око ублажавања учинака енергетске кризе на сопствену економију. Како наводе у ЕК, свака земља има право да одлучи о својим правилима државне помоћи привреди, али на заједничком тржишту важно је увести „хоризонтална правила која се могу применити на све”.

Политико пише да је, наравно, за целу Еуропу и даље важно шта се догађа у Немачкој, будући да се ради о највећој еуропској економији. Али Берлин би могао открити да ужива ограничену наклоност других земаља ЕУ у тренутку кад многи верују да је уједињени одговор једини начин да се Европа ухвати у коштац са огромним економским изазовима који се очекују ове зиме.

Андреа Фераци, сенатор из италијанске Демократске странке, био је категоричан у својим критикама, преноси Политико.

„Ако се настави с кретањем у овом смеру, више нећемо имати уједињену Европу, већ хегемонију најјачих држава, с Немачком на првом мјесту, што би ослабило не само ЕУ, него и све остале”, објавио је на Фејсбуку.

Извор Јутарњи лист/Б92, 4. октобар 2022.

Насловна фотографија: Daina Le Lardic/European Union 2019/EP