Прва варијанта подразумева притисак Берлина на федералне власти које су до сада издале дозволе за изградњу гасовода да од њих одустану. То су Поморска и хидрографска агенција и Управа за рударску инспекцију Штралзунда (савезна држава Мекленбург-Горња померанија на чијој се територији реализује пројект).

После тога ће, међутим, вероватно уследити тужба оператора „Норд стрим 2“ немачком суду, а износ компензације могао би да достигне скоро 10 милијарди евра, упозорава аутор чланка.

Друга варијанта, према „Политику“, могао би да се базира на еколошке аргументе. Подсећа се на судски процес који су покренуле невладине организације за заштиту природне средине које се противе изградњи гасовода.

Трећи сценарио имао би упориште у могућим националним ограничењима на увоз руског гаса у Немачку.

Такође, пише портал, једна од варијанти је и да Немачка инсистира на заједничким санкцијама ЕУ против гасовода или да дозволи да америчке санкције доврше посао.

У случају да „Северни ток 2“ буде завршен почетак рада гасовода могао би буде отежан због добијања лиценце, још једна је од варијанти о којима пише аутор чланка.

Дискусије око будућности „Северног тока 2“ узавреле су након инцидента с блогером Алексејoм Наваљним и тврдњи Берлина да је он отрован супстанцом из групе хемијских бојних отрова „новичок“, због чега се тражи од руских власти да објасне насталу ситуацију.

Један број немачких политичара сматра да због „случаја Наваљни“ треба прекинути рад на гасоводу, док је немачка канцеларка Ангела Меркел саопштила да су то два одвојена питања.

Касније се огласио и портпарол немачке владе Штефен Зајберт, који је рекао да Меркелова није искључила да ће развој ситуације са Алексејoм Наваљним утицати на одлуку о завршетку изградње „Северног тока 2“.