ПОЛАКО ПОСТАЈЕ ПРАКСА: Кад страни амбасадор учествује у протестима против власти

фото: Sputnik / Павел Бедняков

Страни амбасадори и дипломате имају право на политички став, али немају право да учествују у политичким протестима против власти у земљи у којој имају мандат, а камоли да подстичу непријављене уличне акције или јавно да подржавају демонстранте. За то се сносе дипломатске мере.

Пошто су стране дипломате узеле учешћа у протестима у Моксви, за шта као дипломате немају овлашћење, и јавно су давале подршку демонстрацијама, Русија се одлучила за протеривање, што је сасвим легитиман потез, оцена је саговорника Спутњика.

Дипломата је у страној земљи постављен са циљем развијања и унапређења односа и решавања могућих билатералних проблема и спорова и није овлашћен да се меша у унутрашње односе земље домаћина. Нарочито није овлашћен да узима активно учешће и демонстрацијама и протестима.

Овако протеривање шведских, немачких и пољских дипломата из Русије због, како је наведено, активног учешћа које су имали током протеста у знак подршке Алексеју Наваљном, коментарише бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.

Сме ли амбасадор да учествује у протестима

„Уколико земља из које дипломата долази има резервисани став према неком догађају у земљи службовања, он то може да пренесе искључиво дипломатским путем као свој утисак и да изрази жељу да се то превазиђе. То је максимум што би страна дипломатска мисија могла да учини у трећој земљи“, објашњава Јовановић.

Дипломатски представници могу да имају своје мишљење о догађајима у земљи домаћину и да о томе обавештавају своју владу, која може да се консултује са владама других земаља, што је, како наш саговорник каже, ствар политике. Али, додаје он, политика је одвојена од дипломатских активности.

„Дипломатске активности, и по Бечкој конвенцији, и по устаљеној међународној пракси, подразумевају да страни дипломати могу да имају своје мишљење, позитивно или негативно, о било ком догађају у земљи службовања, да то преносе својој влади, али не могу да јавно иступају у средствима информисања, а још мање да активно учествују у демонстрацијама или протестима“, напомиње Јовановић.

Према његовим речима, став руске стране у пуној је сагласности са правилима понашања страних представника у једној земљи. Протеривање је могло да буде замењено протестом ка земљама које су послале дипломате у Русију са захтевом да оне саме предузму мере против својих дипломата.

Уместо протеста, протеривање због јавних иступа

„Ово што је Русија урадила је једна од дозвољених мера. Могла је да упути протестне ноте и покуша да спор превазиђе тиме што би земље повукле дипломате у разумном року. Међутим, и протеривање је на располагању, тим пре што су земље из којих те дипломате долазе јавно давале подршку демонстрацијама које нису биле дозвољене. То је утицало на Русију да се определи за ово друго решење. У сваком случају, прекорачење дозвољених активности дипломата је више него јасно и то је недопустиво“, закључује Јовановић.

Руско министарство спољних послова ускратило је у петак гостопримство дипломатама из Немачке, Шведске и Пољске, проглашавајући их „персонама нон грата“ због, како се истиче, учествовања у демонстрацијама подршке Алексеју Наваљном.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова истицала је као пример мешања у унутрашње ствари Русије шведског дипломату који је, према њеним речима, учествовао у протестним скуповима.

Званични Стокхолм, као и Берлин и Варшава, негирају учешће својих дипломата у протестима и наглашавају да су се они бавили посматрањем демонстрација користећи стриктно законска средства. Три чланице ЕУ протерале су по једног руског дипломату као узвратну меру – Немачка и Шведска протерале су по једног службеника руске амбасаде у Берлину и Стокхолму, док је Пољска протерала службеника руског конзулата у Познању.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
?>