Дипломирао је 1967. године са просеком 99.3 од 100. Када је био млад дао је завет Алаху да од сиромашних никада неће узети ни пару, јер је сазнао да га је болесни отац школовао на уштрб свога лечења, а на самрти му је рекао да мора да брине о онима који новац немају.

Радио је у импровизованој амбуланти на северу Египта 10 сати дневно, а дневно је примао и 50 пацијената.

Помоћ је одбијао, а то што би и добио, удељивао би својим сиромашним пацијентима.

Једном му је, како међи наводе, неки доброчинитељ купио ауто како на посао не би ишао пешице, а поклонио му је и скоро 20.000 долара, да би касније сазнао да је доктор продао ауто да бу купио потребну апаратуру за прегледе и дијагностику, а сав новац је поделио пацијентима.

Говорио је да му не требају десет метара дугачка кола, ни скупа одела, да му је савим довољно то што има и да само жели да помаже људима, преноси Мидлистмонитор.

„Трудим се да будем аскета, мени је било шта довољно, обицан сендвиц од пасуља или млевене леблебије, то ми је сасвим довољно“, говорио је.

Једна од прича, како преноси Мидлистмонитор, каже да га је у намери да помаже сиромашнима учврстило и то што је чуо дечака како моли мајку да му купи инсулин, а она каже „немамо за лек, имамо само за хлеб“.

Дечак се тада, како преносе медији, запалио јер није желео да буде терет породици, а доктор Мешали му није могао помоћи, испричао је доктор у једном интервјуу за Дојче веле.

Медицина је наука која помаже људима, а не на којој се зарађује, говорио је Мешали и подсетио да му је и његов професор рекао: „ако желиш да зарађујес иди на берзу, ако желиш да помажеш људима буди доктор“.

Радио је до последњег дана.