ПОДГОРИЦА: За власт у ЦГ црногорство „свети“ циљ, треба објединити СПЦ и ЦПЦ

Исте ставове о цркви (антисрпске), јачању црногорског идентитета и евроатлантским интеграцијама имају чланице владајуће ДПС-СДП коалиције, па уочи најављених конгреса наредног месеца, када су ове теме у питању, готово је сигурно да неће бити одступања. Председништво партије Мила Ђукановића утврдило је нацрт статута и програма партије, а како сазнајемо на конгресу 20. јуна биће усвојен посебан акциони програм који представља скуп мера везаних за јачање државног црногорског идентитета.

Пажњу јавност привлачи однос ДПС према Митрополији црногорско-приморској и истицање да подељеност православних верника (већинска Црна Гора је уз СПЦ, а не уз канонски непризнату ЦПЦ) треба решити организовањем неке нове „обједињене“ православне верске заједнице, омеђене у границама независне државе!

– Црква више од две хиљаде година има своје устројство, док су се све државне границе мењале кроз историју. Ево, манастир Космач на Скадарском језеру су градили Мрњавчевићи. По њима су они били окупатори, тако и Немањићи. Па онда редом – све окупатор до окупатора – до митрополита Амфилохија – казао је владика.

Међу бројним нерешеним црквеним питањима која се намећу режиму ДПС-СДП је Закон о слободи веоисповести, који је предложила Влада Црне Горе.

– Он је пун неистина, нетачности и нелогичности – оцењује за „Новости“ др Будимир Алексић, функционер Нове српске демократије, након што је до детаља прелистао све оно што се налази у владиној информацији предложеног закона.

– Ради се о антицрквеном памфлету! Предлагач, односно извршна власт дубоко задире у аутономију цркава и верских заједница у Црној Гори. Помињу се две православне цркве, иако је познато да постоји само једна која је од свих православних цркава призната, а то је Српска православна црква са својим канонским јединицама: Митрополијом црногорско-приморском, епархијама будимљанско-никшићком, билешевском и захумско-херцеговачком. Нетачно је да цркве стичу статус правног лица уписом у евиденцију МУП-а. То би било у реду ако се нађе у новом закону, али у постојећем тога нема – објашњава Алексић. – Тако на пример они наводе да Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка нису пријавили своје постојање како предвиђа МУП, а опет имају статус правног лица и учествују у програму прекограничне сарадње коју финансира Европска унија. И ЕУ признаје субјективитет СПЦ, а режим у Подгорици наводи да цркве стичу статус правног лица једино када се упишу у МУП! Ни то није тачно, јер у МУП није уписана СПЦ која и без тога има статус правног лица, функционише и учествује у програмима Европске уније.

Алексић примећује намеру предлагача да тај закон прилагоди својим идеолошким пројекцијама.

– И то пре свега тзв. ЦПЦ. Имамо још једну неистину садржану у питању православних цркава, између којих се воде бројни имовинско-правни спорови око културно-историјског наслеђа, што нема никакве везе са стварношћу. Цео текст је једна дукљанска идеолошка прича која нема везе са правом. Коментаришићу члан 11 Устава Црне Горе из 1992. године, којим је било предвиђено материјално помагање цркава и верских заједница, предлагач наводи да тога нема у данашњем уставу, уз појашњење да се ипак не забрањује државним органима да материјално помажу верске заједнице. Међутим, одмах следи реченица да буџетско финансирање осигурања свештеника и верских службеника нарушава начело световности, што је бесмисао!

МИРАШЕВЕ ПОРУКЕ

Мираш Дедеић дуго већ прети да ће са присталицама организације која је регистрована у цетињској полицији отети све цркве „окупаторске СПЦ“ у Црној Гори. Држава на те тешке поруке још не реагује.

Тагови: МУП, Српска православна црква, Црна Гора