ПОДГОРИЦА: Пропагандом желе да спријече референдум о уласку Црне Горе у НАТО

У интерном документу „Кључне поруке за јачање подршке јавног мњења за чланство Црне Горе у НАТО, са основном аргументацијом” Влада Црне Горе навела је као стратешку поруку јавности да референдум о чланству у НАТО није уставна обавеза, иако је једина истина да је то уставна обавеза. Према том документу, који је усвојио владин Савјет за чланство у НАТО 30. децембра прошле године на сједници којој је предсједавао премијер Мило Ђукановић, наводи се да у јавности треба стално форсирати причу да НАТО убрзава ЕУ интеграције, иако је и то, по бројним оцјенама, неистина.

У документу означеном степеном тајности „интерно” дата је констатација да у Уставу Црне Горе не постоји уставна обавеза расписивања референдума о чланству у НАТО, што би, како су његови аутори замислили, требало форсирати у јавности. Међутим, члан 15 Устава садржи одредбу да Црна Гора може да постане дио међународних организација, о чему се, у вези са чланом 157, одлучује на референдуму.

Наставак афере „Депеша”, међутим, доноси нове детаље из интерног документа Владе који садржи низ на неистинама заснованих порука које треба промовисати ради јачања подршке чланаству у НАТО. Једна од њих се посебно тиче идеје неутраланости Црне Горе.

Према документу „Кључне поруке за јачање подршке јавног мњења за чланство Црне Горе у НАТО, са основном аргументацијом”, у савременим свјетским односима „класична неутралност је превазиђен концепт”.

– Неутралност, у суштини, постоји само на папиру јер све државе припадају одређеном систему вриједности, било то формализовано кроз чланство у некој организацији или не. Примјера ради, готово све неутралне европске земље су чланице ЕУ (Аустрија, Ирска, Шведска, Кипар, Малта, Финска), а Швајцарска је чланица ЕФТА. Додатно, Шведска и Финска су након кризе у Украјини указале да је класична неутралност превазиђен концепт и да ће у блиској будућности озбиљно размотрити чланство у НАТО. Црна Гора нема историјске, а ни геополитичке разлоге за неутралност – истакнуто је у инетрном владином документу.

Како су указали, неутралност је најскупља опција за државе величине и могућности Црне Горе. Позивају се на упоредну анализу одбрамбених буџета, што јасно показује да „државе које су неутралне развијају годинама комплетан систем одбране у који дугорочно гледано улажу много више него што би улагале да су дио колективног система одбране”.

– Неутралност значи ризик да Црна Гора остане сама у невољи. У случају безбједносних пријетњи друге државе неће осјећати обавезу да помогну, јер Црна Гора није дио система колективне одбране – наведено је у документу Владе Црне Горе. Како је речено, НАТО је први велики, можда и најважнији корак ка Европи (ЕУ). Назначено је да су „процеси интеграције у НАТО и ЕУ комплементарни, и од тих процеса највећу корист имаће млади”.

– Чланом пет Вашингтонског споразума дефинисано је да су се државе чланице договориле да се оружани напад на једну или више њих, у Европи или Сјеверној Америци, сматра нападом на све, и да ће свака од њих, у случају да до таквог напада дође, користећи право на индивидуалну или колективну самоодбрану, помоћи нападнуту државу/државе предузимајући, индивидуално или са другим државама, акције које буду сматрале потребним, укључујући и употребу оружане силе ради обнове и одржавања безбједности у Сјеверноатлантској регији – пише у владином документу.

Притом се истиче да свака држава сама бира на који ће начин помоћи угроженој чланици. То не значи слање војске (на примјер Исланд), јер држава може да понуди нешто друго да би помогла, а што је у њеној моћи.

– У НАТО-у се неслагања рјешавају мирним, институционалним путем. Територија са којом се уђе у НАТО је потпуно загарантована. У историји НАТО-а није било рата међу чланицима – подвучено је у документу Савјета за чланство у НАТО, коме предсједава Ђукановић.

Такође, непоменуто је да се одлука о начину приступања Алијанси доноси након што стигне позив за чланство.

– Унутрашњу и спољну политику по Уставу води Влада. Одлуку о начину приступања Алијанси доноси Скупштина. При томе треба водити рачуна о досадашњем искуству које показује да су од 28 чланица НАТО само двије донијеле одлуку на референдуму (Мађарска, јер је имала уставну обавезу, и Словенија јер је у исто вријеме имала референдум за чланство у ЕУ који је био обавезујући). У Уставу Црне Горе не постоји обавеза расписивања референдума о чланству у НАТО. Устав Црне Горе омогућава да се одлука о чланству у НАТО донесе у Скупштини – констатовано је у владином документу.

Наведено је и да расписивање референдума захтијева додатни новац, вријеме и енергију.

– Референдумом се одлучује о приступању Европској унији, јер се дио суверености преноси на њење институције (визна, монетарна политика и друго). На НАТО се не преноси ниједан сегмент националног суверенитета, због чега референдум није обавезујућа категорија – закључује се у интерном владином документу.

Авијацију препуштамо Алијанси

Према владином документу, Црна Гора би као чланица користила капацитете НАТО-а и не би имала потребе да купује авионе, обучава пилоте и развија капацитете за њихово одржавање.

– Уколико не би користила капацитете НАТО-а, куповина једног авиона коштала би између 50 и 100 милиона еура зависно од намјене, типа и опреме. Потребно је имати минимално четири авиона, јер се два користе за оперативну употребу, један је на редовном сервису, а један је на редовном ремонту. Трошкови одржавања на годишњем нивоу износили би око 1,5 милиона еура – пише у документу.

Примјер Албаније „превидјели”

По наводима из интерног владиног документа, испуњавање критеријума за чланство у НАТО значи и постизање стандарда потребних за чланство у ЕУ, поготову у погледу владавине права и борбе против организованог криминала и корупције. Међутим, иако је Албанија већ годинаа дио НАТО-а, та држава још није отворила ниједно поглавље у преговорима са ЕУ, и чак заостаје у процесу европских интеграција у односу на друге земље региона.

Ни одштете, ни извињења

Када је у питању агресија НАТО-а на СРЈ 1999. године, на основу документа „Кључне поруке за јачање подршке јавног мњења за чланство Црне Горе у НАТО, са основном аргументацијом”, може се закључити да НАТО није крив за цивилне жртве у Црној Гори.

– НАТО интервенција је била реакција на политику врха тадашње СРЈ на коју Црна Гора није имала никакав утицај. Већинска Црна Гора била је против те политике, али и против НАТО интервенције. Политичке одлуке које је Црна Гора донијела 1999. године биле су исправне. Вријеме их је потврдило. Можемо бити поносни на то што смо сачували државу од разарања и масовних погибија, као и на то што смо тада сачували мир у Црној Гори. Црна Гора је учинила све што је могла да спријечи да до интервенције дође – пише у документу, у коме нема ни ријечи о томе хоће ли НАТО платити одштету породицама жртава и држави.

Умјесто тога, наводи се да онда када је то постало неизбјежно, Црна Гора је учинила све да сачува своје грађане, територију и државу онако како је било једино могуће.

– НАТО је изразио жаљење због цивилних жртава, које свакако нијесу биле циљ интервенције – указано је у документу.

Тагови: ЕУ, Мило Ђукановић, НАТО, Подгорица, Црна Гора