Председник Међународног савета руске дијаспоре Вадим Колесниченко сматра да је поента у томе да се мировњаци сместе на саму границу с Русијом.

„Сада се говори само о једном — како је неопходно послати миротворце у Донбас. Неко време ће се разматрати та чињеница и када се народ полако привикне на ту идеју, онда ће следећи захтев бити да се они разместе по читавој територији Донбаса, а не на линију разграничења Доњецке и Луганске народне републике, са једне, и Украјине, са друге стране“, каже Колесниченко.

Он сматра да је то типичан пример концепције када се људима у главу усади одређена идеја и временом припремају за следећи корак.

„Када се становништво већ навикне на оно што му се у старту није допадало, онда се прогласи да је то заправо воља народа и ствар је решена. Тако ће међународне снаге у виду миротвораца заправо доћи на границу са Русијом“, истиче Колесниченко.

Према мишљењу директора Института инструмената политичке анализе Александра Шпунта, Кијеву нису потребни миротворци на линији сукоба оружаних снага, јер би онда постало јасно да Украјинци немају намеру да повуку наоружање.

„У присуству миротвораца биће забележено свако отварање ватре са украјинске стране. Кијеву су миротворци потребни само како би уз њихову помоћ, посредно, вратили контролу над границом са Русијом“, сматра Шпунт.

На констатацију да је Кијев против учешћа Белорусије у евентуалној мировној мисији УН у Донбасу, јер је та земља-чланица Организације Споразума о колективној безбедности, Шпунт каже да то одакле потичу миротворци не игра никакву конкретну улогу.

„Па нека буду и ватикански гардисти из Швајцарске, уопште није важно одакле ће бити. Важно је шта ће радити и какву ће границу чувати. И док европским партнерима Кијев може да наметне своје виђење ситуације, са Белорусима би било другачије. Немојмо заборавити овде кључну ствар, да су управо Мински споразуми ти који би требало да реше конфликт. И то је овде кључна реч“, изјавио је Шпунт.

Колесниченко каже да се иза полемике из које ће државе потицати миротворци крије други задатак.

„Ради се о психолошкој припреми становништва за долазак миротвораца. Приметимо и овај моменат — сада се не разматра где ће они заправо бити распоређени — између самопроглашених Доњецке и Луганске народне републике и Украјине или између Русије и Украјине“, сматра Колесниченко.

Он додаје да разматрање из које ће земље потицати контингенти миротвораца сада нема неког конкретног смисла, имајући у виду да ће свака држава иначе добити мандат УН.