ПОЧИЊЕ ОРБАНОВА РЕВОЛУЦИЈА: Пет тачака за преображај Европе

Сажимањем својих већ добро познатих политичких идеја у пет јасно формулисаних тачака, мађарски премијер Виктор Орбан је показао амбицију да се профилише као вођа европских неоконзервативаца.

Иступ мађарског премијера Виктора Орбана на Балвањоши летњем отвореном универзитету, који се 29. пут одржава у румунском граду Бајиле Тушанду, указује да Орбан има амбиције које надилазе границе Мађарске.

Мађарска је за време владавине Виктора Орбана и његове партије ФИДЕС направила огроман скок у економском развоју, али се и успротивила главном току бриселске политике, пре свега у домену мигрантске политике.

Сваки корак Орбанове владе, био он везан за економска или политичка питања, био је оригиналан, тако да неки аналитичари економски систем који је успоставио називају „орбаномиком“, алудирајући тако на реганомику и тачеризам, скуп економских идеја које су осамдесетих година прошлог века заступали амерички председник Роналд Реган и британска премијерка Маргарет Тачер.

Сада када је показао да су мере које је увео у мађарску економију дале добре резултате и када је све очевидније да неће одустати од антиимиграционе и политике која се у много чему противи ставовима бриселских бирократа, Орбан је у Балвањошију иступио са кратко и јасно дефинисаним политичким програмом, дефинисаним у пет тачака.

Стогодишња „усамљеност“ Мађарске је завршена, рекао је мађарски премијер, а регион би требало повезати ауто-путевима и пругама. Када буде готово са обновом Карпатског басена, требало би формирати нови, снажан и безбедан регион — Централну Европу (у коју Орбан убраја и Србију).

Алтернатива глобализму постоји, наставио је Орбан, а централноевропски пут је пут савеза независних националних држава, повезаних на пет принципа: све државе имају право на заштиту своје хришћанске културе и одбијање идеологије мултикултурализма; све државе имају право да штите модел традиционалне породице, а сва деца имају право на мајку и оца; државе имају право да штите кључне секторе националне економије; имају права на заштиту граница и одбијање имиграције, као и да се држе принципа „једна нација, један глас“ у оквиру органа ЕУ.

Орбан до сада није на овакав начин формулисао своје ставове о будућности Европе и ЕУ, каже историчар Срђан Граовац, председник Управног одбора Центра за друштвену стабилност из Новог Сада.

„Када погледамо те тачке, закључићемо да је то нешто што заступају различите неоконзервативне странке у Европи претходних деценија. Али оно што је занимљиво јесте да је Орбан својим иступањем, када су у питању ти ставови, показао јасну намеру да се профилише као вођа неоконзервативне струје у ЕУ, која дели исте вредности са њим“, напомиње Граовац.

Седамдесет одсто подршке добијене на прошлим изборима даје Орбану капацитет да се профилише као вођа европских неоконзервативаца. Та је његова амбиција јасна, па и оправдана, каже Граовац, јер је Орбан успео да се наметне као водећи политички чинилац у својој земљи, за разлику од других европских (неоконзервативних) лидера.

Орбанова идеја Централне Европе нема много сличности са идејом која се исто називала током постојања Аустроугарске, јер Орбан, када говори о региону Централне Европе, у који, према његовим речима, спада и Србија, покушава да, како Граовац каже, за све те земље нађе место у ЕУ. Место, каже, које ће бити равноправно са земљама „старе Европе“.

Његова основна порука је да ће се глас земаља „младе Европе“ јаче чути ако заједнички иступају.

Орбан је у свом говору оштро критиковао бриселски естаблишмент, називајући га некомпетентним због тога што није успео да се избори са проблемом миграната. Европска комисија (ЕК), која би у теорији требало да буде непристрасна и објективна, фаворизује, према Орбановим речима, либерализам и подржава евросоцијалисте у њиховом походу на Централну Европу.

Либерална демократија постала је, према Орбановим речима, либерална недемократија, а на Западу је постало уобичајено ограничење слободе говора у име такозване политичке коректности.

Оно што Орбан покушава да предочи Европи је нешто што јој је добро познато, каже Граовац — то су темељи на којима су европски народи вековима живели и на чему су изградили културу и начин живота.

„Он сматра да Европа мора да почива на хришћанским вредностима, на којима је увек и почивала и да је то њена изворна снага, а не слабост. Орбан нуди старе вредности које су Европу учинили онаквом каква је била некада — моћна и јака“, каже Граовац.

Оно чиме Орбан за сада може да се похвали јесу економски успеси — док је Мађарска 2009. бележила пад БДП-а од 6 одсто, прошле године забележила је раст од 4 одсто. Кредит узет од ММФ-а на почетку економске кризе 2008. отплаћен је, а ММФ послат кући.

У истом периоду, извоз је порастао на 31,1 милијарду форинти, док је 2009. износио 19,69 милијарди форинти. Незапосленост је такође пала на око 6 одсто.

Орбан је такође успешан и на политичком плану, упркос томе што је „заратио“ са многим светским моћницима, не само са онима из Брисела и упркос притисцима светског јавног мнења. Међу њима најпознатије је име Џорџа Сороша, чијем је „Фонду за отворено друштво“ такође ускратио гостопримство. Једино отворено питање остаје колико су идеје које је Виктор Орбан применио на Мађарску, и које су се показале успешним, примењиве на остатак Европе.