Почетак великог маневра руске војске: Шта се дешава на харковском делу фронта

Крајем протекле недеље, након вишесатних ракетних напада и темељне артиљеријске припреме, део јединица Оружаних снага Руске Федерације је из Белгородске прешао на територију Харковске области у Украјини и отпочео офанзивне операције на неколико праваца.

Током првих сати 10. маја ујутро, руске извиђачко-диверзантске јединице спроводиле су операције насилног извиђања како би утврдиле потенцијалне слабе тачке украјинске линије одбране. По откривању истих, покренути су обимнији напади у које су укључене и оклопно-механизоване јединице руске војске.

Напредовање руских бораца на копну праћено је снажним артиљеријским и нападима из ваздуха по првој линији одбране украјинских трупа, али и њиховој позадини па је током викенда уништено неколико мањих мостова који су служили за пребацивање украјинске технике и снабдевање преко околних река и канала.
Докле је стигла руска војска

За протекла три дана, руске трупе успеле су да продру у просеку 5-7 километара у дубину територије под контролом украјинских снага, ослободивши притом око 160 квадратних километара Харковксе области, што је више него величина територије ослобођене на целом фронту током Априла.

Оно што је важно нагласити јесте да је руска војска ово урадила без укључивања главнине снага која је се и даље налази у Белгородској области, а процењује се да је дуж границе са Украјином распоређено око 50.000 руских војника.

Већ током другог дана операције, дефинисана су два главна правца руског напада: први усмерен ка селу Липци северно од Харкова и други ка граду Волчанску, из ког су украјинске снаге редовно гранатирале Белгород.

Када је у питању први правац напада, делује да руске снаге намеравају да се споредним сеоским путем, који пролази кроз Липце, спусте директно до Харкова. У протекла три дана на овом правцу ослобођена су села Стрелечја, Красне, Плинам Мороховец, Олејниково и Борисовка, а борбе се тренутно воде у Глубокову и Лукјанцију.

Нешто источније је отворен још један, споредан правац ка селима Зелене (ослобођено 13. маја), Нескушноје и Весјолоје, са циљем да се пресече пут који води даље ка источним деловима Харковске области.

На другом главном правцу ослобођена су села Огурцово, Гатишче, Плетеневка и Тихоје, а постоје индиције да ће руска војска покушати да пресече пут уз реку Северски Доњец који се користи за снабдевање Волчанска. Што се тиче самог Волчанска, руске трупе су већ успеле да заузму аеродром и фабрику за прераду меса на његовим северозападним обронцима, а најжешће борбе се тренутно воде у стамбеним четвртима.

Такође, на основу доступних података може се закључити да је руска команда одлучила да не покушава брзе продоре и прављење уских коридора уз кључне комуникације, већ се труди да прошири фронт и успостави физичку везу између јединица на два различита правца.

Циљ овакве тактике јесте да се осигурају бокови снага које напредују, али и да се противничке трупе развуку на што већем делу фронта и примора украјинска команда да пошаље додатна појачања са других делова бојишта.

Као што је већ поменуто, напредовање копненог дела руских снага прате константни удари руске авијације, која десетинама „једрећих“ авио-бомби засипа украјинске положаје, командна места, утврђења и места концетрације живе силе и технике. Такође, оператери лутајуће муниције „лансет“ су у протекла три дана успели да униште већи број непријатељских тенкова, вишецевних лансера и система ПВО.

Шта је циљ операције у Харкову и у каквом је стању украјинска одбрана

Будући да главнина руске војске предвиђена за ову операцију и даље није укључена у борбена дејства, остаје упитно шта је заправо циљ офанзивних дејстава у Харковској области, а за сада постоји неколико могућности.

Прва је да руска команда заиста намерава да ослободи други највећи град у Украјини и знатно удаљи линију фронта од државне границе, како би се створио тзв. „санитарни коридор“, о ком је говорио руски председник Владимир Путин.

У том случају, харковска офанзива била би само део шире операције, која би у неком тренутку морала да обухвати Сумску и Черниговску област, чији би циљ био спречавање даљих напада на Белогродску, Курску и Брјанску област РФ.

Са друге стране, напади на Харковску област могу служити и као офанзивни маневар са циљем да се украјинска команда примора да пребаци неке од најбоље обучених трупа са других делова фронта, што је већ делимично и урађено. Циљ овог потеза било би слабљење украјинских положаја на осталим секторима бојишта, пре свега у ДНР на Авдејевском правцу и код Часовог Јара.

Наиме, још за викенд су се појавиле информације да је део јединица украјинске војске из Херсонске области хитно пребачен у Харковску, како би се спречило даље напредовање руских снага.

Такође, на објављеним видео-снимцима заробљених украјинских војника може се приметити да је велики део њих припадао злогласном пуку Кракен, који се налази под командом Главне обавештајне управе (ГУР), као и Руском добровољачком корпусу (РДК), чији су припадници у више наврата упадали у пограничне делове Белгородске области.

Све то указује на лоше стање у ком се налази украјинска војска на овом делу фронта, чему, поред трансфера добро обучених јединица и велике количине опреме, сведочи и недовршена линија одбране, ако се тако уопште и може назвати, будући да утврђења нису физички повезана рововима, већ служе као засебни положаји.

Због неприпремљености линије одбране и неуспеха у заустављању руске војске, смењен је командант оперативно-тактичке групе „Харков“ Оружаних снага Украјине Јуриј Галушкин, кога је на позицији заменио Михаил Драпатиј учесник борби за Херсон и Маријупољ, а током викенда начелник ГУР-а Кирил Буданов је као главног кривца за читаву ситуацију означио главнокомандујућег украјинске војске Александра Сирског.

Истовремено, француски „Монд“ пренео је сведочење једног од украјинских војника у Волчанску који је изјавио да одбрана у овом граду „није припремљена“ и да немају „средства неопходна за заустављање напредовања руских трупа“.