Почетак краја Наполеонове империје: Дан кад је Наполеон морао да нареди напуштање Москве

Неуспјела инвазија на Русију и пораз у судару с руском војском под командом фелдмаршала Михаила Кутузова означили су почетак краја Наполеонове империје

Приредио: Миомир Ђуришић

На данашњи дан, 19. октобра 1812. године француски цар Наполеон морао је да нареди напуштање Москве и почне повлачење из Русије.

Неуспјела инвазија на Русију и пораз у судару с руском војском под командом фелдмаршала Михаила Кутузова означили су почетак краја Наполеонове империје. У поход на Русију Наполеон је кренуо са око 600.000 војника из готово свих европских нација, а тамо је тако страховито поражен да се из Русије вратило свега неколико десетина хиљада војника. Септембра 1812. године у дрвеној кућици у подмосковском селу Фили окупило се десетак високих руских чиновника. Договарали су се хоће ли дозволити Наполеону да уђе у Москву. Није било лако донијети ту одлуку. Предаја града би их осрамотила, а покушај одбране изазвао би још већа страдања. Након дугог размишљања генерал Михаил Кутузов је наредио повлачење.

Било је важније сачувати војску него бранити Москву. Ваше величанство, улазак Наполеона у Москву не значи да је Русија освојена, написао је цару Александру I. Наполеонова Велика армија је ушла у Москву без икаквог отпора. Москва је освојена први пут након 200 година (1612. године су је заузели Пољаци).

Међутим, град је био скоро празан – од 275 хиљада људи у њему је остало само око 6 хиљада. Прије него што је напао Москву Наполеон је чекао да се Руси службено предају, али нико није то учинио. Умјесто тога му је стигло обавјешетење да је град готово празан. Наполеон је ушао у Кремљ – резиденцију цара Александра I. Чим су се Французи нашли у чврстим бедемима Кремља, по читавом граду су букнули пожари. Наполеон је окривио московског гувернера, генерала Фјодора Ростопчина, за јавну саботажу. Међутим, узрок пожара ни данас није познат. У сваком случају, ватра је  Наполеону покварила тријумф и он је био присиљен да напусти Кремљ. “Какав ужасан призор! Какви људи! Па то су варвари, Скити!”, говорио је Наполеон.

Тадашња Москва је била изграђена од дрвета, па је пламен уништио око три четвртине града. Француски војсковођа је храбрио своју војску од 100 хиљада људи да слободно шета градом, али су се ствари измакле контроли и неки војници су почели с пљачком. У Москви је остало неколико хиљада становника који су, без обзира на малобројност, започели борбу и убили на десетине Француза. Непријатељу није било лако у Москви: ближила се сурова руска зима, а залихе су биле при крају. Сељаци из предграђа нерадо су снабдијевали Французе храном. Наполеон је био присиљен да разради стратегију и  одлучио је да припреми војску за напад на Санкт-Петербург.

Али његови људи нијесу имали снаге за поход на сјевер и борбу с Кутузовљевом војском. Три пута је Наполеон из Москве писао Александру I и нудио мир под условом да се Русија прикључи континенталној блокади Британије, али одговор није добио. На крају је био присиљен да се повуче и Французи су кренули ка западу. Било је планирано да се улогоре и презиме на подручју између Дњепра и Двине. Наполеон је био љут због таквих околности, па је наредио да се Кремљ дигне у ваздух, али су Французи успјели да сруше само једну кулу. Срце Москве је било оштећено, али не и уништено – баш као и Русија.

Руси су у међувремену пресјекли све путеве којима је снабдијевана француска војска. Наполеоново повлачење је постало прави пакао. С малим залихама хране и неприпремљена за зиму, Наполеонова војска је претрпјела огромне губитке прије него што је стигла у Париз.

Извор: Митрополија