ПОБЕДА СИРИЗЕ: Лични тријумф Ципраса

Алексис Ципрас још једном је тријумфовао на изборима у Грчкој! Сириза је остварила убедљиву победу са више од седам одсто гласова разлике у односу на највећег ривала, конзервативну Нову демократију. Левица је поново, као и на изборима у јануару када је дошла на власт, освојила око 35 одсто гласова, а конзервативци 28 процената.

Грци су, тако, разрешили дилему између „новог”, које обећава Ципрас и „старог”, конзервативног, које је понудио Евангелос Меимаракис. Избори су показали и да је нација и даље подељена али у исто време и неспремна да само једној партији препусти руковођење земљом.

Ултрадесничарска Златна зора поново је на трећој позицији, социјалисти Пасок видно су напредовали са зачеља листе и савезу са Димаром демократском левицом освојили четврту позицију. За њима су комунисти и партија центра Потами, која је забележила губитак гласача. У парламент је ипак ушла партија десног центра Анел која је била Ципрасов коалициони партнер у претходној влади, али није ушла партија Националног јединства настала од отцепљеног крила Сиризе.

Дакле, с обзиром на то да Сириза ни овог пута, као ни на изборима пре осам месеци, како се и очекивало, није освојила 38 одсто гласова, колико је неопходно за формирање једностраначке владе, власт ће морати да дели са једном, евентуално две партије. То је једини начин да, иако је Ципрасова партија као победник добила 50 посланичких места бонуса, формира владу која ће у парламенту од 300 места имати више од 151 посланика. У овом тренутку Сириза располаже са 145 посланичких места и уколико поново уђе у коалицију само са Анелом, добиће још десет, што је већина од само пет гласова што се у прошлом сазиву није показало као добро решење.

Алексис Ципрас је од сународника тражио јак мандат на четири године, поручујући им да је тренутак и прилика да решавање сопствене судбине узму у своје руке. Грци су му дали још једну прилику да у овом мандату покаже да уме да влада, али су му замерили због неиспуњених обећања, одступања од левичарских принципа које је довело да цепања унутар Сиризе и највише због нереалног споразума са повериоцима који их је спасао од банкрота и изласка из монетарне уније, али који им је наметнуо нове мере штедње, реформе и неодрживе услове отплате дугова. Гласачи су показали да желе да му верују јер на његовој страни је, како сматрају, поштење и „неокаљан образ”, младост и енергија коју Грчка, уморна од деценијског смењивања политичких династија – одавно прижељкује.

И овог пута на гласачком месту и у седишту партије дочекале су га десетине домаћих и страних новинара, стотине грађана и присталица. На прошлим изборима попео се на столицу како би сви репортери могли да га чују, овог пута припремили су му подијум. Једино је обезбеђење било десетоструко веће него у јануару 2015.

Лидер Нове демократије Евангелос Меимаракис (61) је обећао нову Грчку и боље сутра позивајући грађане да одвоје лаж од истине уз конзервативну партију, победа је измакла. Три недеље, искусни политичар и ватрени говорник био је по броју гласова раме уз раме са знатно млађим Ципрасом (41).

Бивши министар финансија Јанис Варуфакис, који је подржао нову партију Националног јединства, изборе је назвао „поништавањем резултата референдума” и упозорио да је споразум с повериоцима неодржив.

Сада 9,8 милиона бирача, колико их је позвано на изборе, мада их се одазвало много мање, већ размишљају како ће се победник понашати – сутра… Хоће ли моћи лако да формира владу или ће се земља наћи пред опасношћу од понављања избора.

Помирљиви тонови партијских лидера током изборне борбе показали су њихову спремност да уђу у коалицију. С обзиром на то да ниједна од њих није имала довољно времена да у кратком року консолидује своје редове, укључујући и Сиризу која је претрпела најтежи ударац због отцепљења свог радикалног крила које је прерасло у партију Националног јединства, компромиси су, изгледа, неизбежни.

Утолико пре што у овом моменту нема битне програмске разлике међу водећим проевропским партијама, сем старе поделе по опредељењу – на леве, центар и десне. Јер, све су то „такмичари” који су у прошлом сазиву парламента гласали за радикалне мере штедње и споразум о трећем пакету финансијске помоћи који је из Брисела донео Алексис Ципрас и који је и даље услов за добијање кредита.

За нацију је најважније питање на који ће начин нова влада спроводити тешке реформе јер, како су повериоци ставили до знања, измена не може бити. Уколико договор не буде поштован, следе оштре санкције за Грчку. Бриселу одговара победа Алексиса Ципраса с којим се, како кажу, много и тешко спорило, али који је показао да му се може веровати, да је спреман да, трагајући за модалитетима смањења терета кризе, испуњава договорене обавезе.

Ови избори по много чему су различити од свих претходних, нарочито од оних 25. јануара ове године, када је левица с Ципрасом на челу, при пут дошла на власт. У предизборној кампањи ни Ципрас, али ни лидер Нове демократије више нису обећавали немогуће. Ципрас није могао да обећава повећање минималног дохотка, смањење пореза, да прети да неће платити дугове… Као и лидери свих осталих проевропски оријентисаних партија који су парламенту гласали „за”, у потпуности је био ограничен споразумом који је постигао са Бриселом у замену за обећани кредит од 86,5 милијарди евра.

Друга особеност ових избора јесте што је свима онима који претендују на учешће у власти јасно је да ће то могуће само у коалицији. Дакле, најтеже тек предстоји! Формирање владе за шта нема много времена, јер доспевају обавезе, како у земљи, тако и према повериоцима, биће највећи испит истинске спремности победника али и осталих партија, да зарад националних, превазиђу сопствене интересе и у коалицији нађу заједнички језик. Питање ће вероватно бити цена коју ће сваки од учесника тражити. Опасност је само да ценкање не потраје и да се не заврши неуспехом.

Тагови: Алексис Ципрас, Грчка, Избори