ПЛОДОВИ ОБОЈЕНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: “У Боливији се поново масакрирају Индијанци; земља се претвара у бруталну војну диктатуру”

На сајту Гардијана објављена је колумна Ника Естеса, професора на Одсеку за америчке студије на Универзитету у Новом Мексику и једног од оснивача урођеничке организације “Тхе Ред Натион”. Он припада народу Сијукса, а у тексту који следи он нуди нову перспективу о дешавањима у Боливији која су довела до свргавања Ева Моралеса, али и о ономе што је уследило када се Жанине Ањез самопрогласила за председницу и успоставила, према Естесу, бруталну војну дикатуру.

Естес пише о апартхејду и терору над већином, о симболици коју је Моралес носио као председник, али и крвавим сукобима који не престају да односе животе у Боливији.

У Боливију су се вратили масакри над Индијанцима. Ова трагедија има историју – крвави сукоб, тачније. Самопроглашена председница Жанине Ањез оживела је расну мржњу старе олигархије и варварску праксу убијања Индијанаца, колективно кажњавање урођеничке већине која чини нацију зато што се усудила да пружи отпор деценијама старом расном поретку апартхејда и опресије. Од свргавања првог боливијског председника урођеничког порекла Ева Моралеса, безбедносне снаге извеле су најмање два масакра над урођеничким народом који се побунио против војног пуча.

Свега две недеље откако су се докопали моћи, постало је јасно: ово је десничарска, војна диктатура. У земљи попут Боливије јасан доказ за то су убиства Индијанаца.

Војска је 15. новембра отворила ватру на мирним демонстрацијама у Kокабамби када је страдало осморо људи и рањено десетине. Дан након масакра у Kокабамби, 16. новембра, Ањез је издала декрет којим се полиција и војска изузимају од кривичне одговорности у операцијама “обнове поретка и јавне стабилности”. Уз пуномоћје да се убија по слободној вољи, безбедносне снаге су испратиле директиву окрутно.

Прошлог уторка су на гасно постројење Сенката у Ел Алту запљуштали меци и сузавац. Убијено је осморо, а десетине рањено. А Ањез није стигла ни до друге недеље на председничкој функцији.

Два дана касније у Ла Пазу, безбедносне снаге су на посмртну поворку сасуле гумене метке и сузавац. Kовчези жртава страдалих у масакру у Сенкати пали су на земљу, а људи који су их носили се ускомешали у паници. Породице и заједнице већ опхрване тугом поново су понижене.

Званичан број жртава откада су протести почели процењује се на више од 30, десетине људи је нестало, више од 700 повређено, а скоро хиљаду ухапшено. Урођеници у Боливији су главне мете овог расистичког насиља којим оркестрира држава.

Kада је последњи пут држава стајала иза убиства оволиког броја Индијанаца, актуелни лидер боливијске опозиције Kарлос Меса налазио се на месту потпредседника. Више од 60 припадника урођеничког народа Ајмара убијено је 2003. године у “Плинском рату”. План председника Гонзалоа Санчеза де Лозада да нафту и гас извезе у САД преко конзорцијума мултинационалнох корпорација – настављајући тако вековима дугу традицију харања националних ресурса за туђе интересе – довео је до побуне, а народ је захтевао национализацију боливијског угљоводоника и извршио притисак на председника да поднесе оставку.

“Не могу да прихватим убијање као одговор на притисак”, рекао је Меса 2003. године после масакра. По свему судећи, сада мисли другачије.

Пошто га је Ево Моралес на овогодишњим изборима 20. октобра поразио, Меса је први признао Ањез за председницу, оставши нем на њене ауторитарне испаде, савез са хришћанском десницом и масакрима урођеничких народа који су учествовали у протестима. Други су лекцију научили из хаоса који десница потпирује и помирености либерала.

“Иза сваког умереног либерала стоји фашиста”, истакао је у једном интеврјуу о Меси срвгнути потпредседник Боливије Алваро Гарсија Линера.

Присутни су и ођеци старих боливијских диктатура који илуструју да ауторитет Жанине Ањез не потиче из моћи коју јој је дао народ, већ са краја пушке. Насупрот председнику урођеничког порекла кога се решила, она није изабрана и грађанство није дало дозволу да се она крунише за председницу. Ева Моралеса је председником именовала скупштина, три пута, а њој је на груди председничку ленту ставио војни генерал.

Последњи пут је у Боливији председник овако инаугурисан 1980. године после војног пуча. Тада је генерал Луис Гарсија Меза успоставио војну диктатуру пошто је извршио атентат на социјалистичког лидера Марсела Kирогу Санта Kруза и масакрирао десетине рудара урођеничког порекла.

Жеља да се свргну Ево Моралес и урођенички друштвени покрети који су му дали моћ тињала је годинама. Први покушај државног удара догодио се 2008. године када је Медиа Луна, опозициони блок сачињен од четири подручја на истоку земље у којима претеже становништво европског порекла, покушала да се отцепи од Боливије. Расистички сепаратистички покрет изникао је усред израде нацрта новог устава који је Боливију идентификовао као вишенационалну државу у којој урођенички народи имају једнак статус и контролу над природним ресурсима. Ову област запалиле су побуне са циљем да се земља подели у две савезне државе: једну имућну којом ће доминирати потомци Европљана и која ће бити дом нафтне и индустрије гаса, и ону другу у којој ће живети сиромашни урођеници. У десничарским протестима против ресурсног национализма и окончавању апартхејда живот је изгубило 20 урођеника.

Улога САД у продубљивању расних подела је неупитна.

Последњи талас антииндијанског насиља испинован је као самоодбрана. Министар унутрашњих послова Артуро Муриљо кога је именована Ањез жели да кривично гони и притвори Ева Моралеса за тероризам и подстицања на побуну пошто је наводно наредио блокирање боливијских градова. Ипак, сведочења преживелих из масакра у Сенкати говоре другачију причу. Током саслушања Међуамеричке комисије за људска права одржаног крајем протекле недеље, сестра једног од мушкараца кога су убиле безбедносне снаге навела је да је у затвору место Жанине Ањез, Kарлосу Меси, Луису Фернанду Kамачу, припаднику хришћанске деснице са којим Ањезова шурује, и Артуру Муриљу. Њен брат је, посведочила је, устрељен док је пешачио на посао.

Да ли ће мртви и рањени добити правду је отворено питање.

Иако је законодавно тело одобрило расписивање нових избора, ова одлука подразумева озбиљне компромисе и мале шансе да Жанине Ањез попусти у својим намерама да задржи моћ. Укратко, могућност “слободних и поштених избора” је танана у тренутним околностима када ауторитарна влада некажњено масакрира урођеничке народе, затвара лидере социјалних покрета и кривично гони за тероризам и издају све оне који се томе супротставе.

Влада, заиста, брутална диктатура.

Урођенички покрети у Боливији су 14 година разбијали чаролију која је колонијалној олигархији и елити европског порекла пружала недодирљивост – и они још увек представљају значајан изазов. Председник урођеничког порекла био је доказ да и скромни људи на земљи могу да владају. То је њихов неопростив грех.