Планетарни значај разговора Путина и Трампа

© Sputnik / Mikhail Klimentyev /

Разговор између председника Владимира Путина и председника Доналда Трампа више личи на учвршћивање њиховог личног односа него на конкретан корак ка миру у Украјини, али управо такав однос, ако се одржи и развија, могао би имати шири утицај на глобалну стабилност и допринети стварању услова за мир не само у Украјини, већ и на читавој планети.

Овако је адвокат Горан Петронијевић прокоментарисао телефонски разговор између лидера Русије и САД , који се догодио само неколико дана након првих руско-украјинских преговора у последње три године.

Петронијевић посебно указује на важност Трампове раније изјаве у којој је за избијање сукоба индиректно окривио администрацију Џоа Бајдена. По њему, то представља први корак ка објективном сагледавању узрока рата, што је, како каже, предуслов за свако озбиљно размишљање о миру.

„Повод за разговор два лидера јесте рат, али најважнија ствар од свега је да је председник Трамп пре извесног времена смогао снаге да каже да су главни кривац за избијање сукоба, фактички између НАТО и Русије у Украјини, у ствари Сједињене Државе, односно бивша Бајденова администрација. То је велика ствар, то је први предуслов да би се могло размишљати о томе да ли може доћи до мира и на који начин“, оцењује Петронијевић.

За Москву суштина сукоба није у освајању нових територија , већ у остварењу стратешких циљева који се односе на геополитичку безбедност и одбрану националних интереса.

„Ипак је важно да се отклоне узроци или пронађу узроци сукоба. Председник Путин инсистира на томе. Русији није стало до украјинских територија, јер Русија има довољно својих територија. Русија је континент , то није држава. Дакле, неколико хиљада квадратних километара украјинске територије њима не значи ништа, али стратешки са аспекта остваривања оних циљева који су зацртани то је јако важно. То је одсуство НАТО -а у Украјини, немогућност да Украјина било када и у било ком тренутку може бити у НАТО-у и са друге стране, демилитаризација саме Украјине, уз спровођење денацификације“, каже Петронијевић.

Питање кривице за избијање рата, сматра Петронијевић, сада долази у први план.

„Само признање председника Трампа аболира Русију од тога и мора сигурно имати реперкусије на односе других земаља према самој Русији, јер је русофобија развијана на фону ‘агресије Русије на Украјину’. Сада се види, ипак, да то није била ‘агресија’ из чиста мира, већ интервенција која је била неопходна и коју су изазвале, како је Трамп рекао, Сједињене Државе, односно конкретно Бајден и његова администрација“, закључио је Петронијевић.

Ово је трећи разговор између лидера Русије и САД откако је Трамп ступио на дужност. Први пут су комуницирали 12. фебруара, други пут 18. марта.

Трамп је објавио намеру да позове руског лидера и разговара са њим о питању решавања украјинског сукоба дан након руско-украјинских преговора у Истанбулу.