Како преносе британски медији, у плану Европске комисије вредном 210 милијарди евра предлаже се прелазак на увоз више гаса који није руски, брже увођење обновљиве енергије и више напора за уштеду енергије.
Европљани да штеде енергију
Према речима саговорнице Спутњика, из овог плана је реално оствариво само ово треће, јер Европска унија може да поведе рачуна о томе да троши мање енергије.
„Ту не мислим на ону варијанту коју предлажу неки европски политичари да температура у становима предстојеће зиме буде 13 степени, већ да се та рационалност може огледати у томе да се, на пример, не греју просторије где људи не бораве. Могућа је рационализација и по питању осветљења, јер знамо да градови „бљеште“ и могу да се виде из свемира. Уштеда у производњи може да се огледа у томе да се по јединици производа троши мање енергије, као и да у саобраћају та рационализација буде у смислу да се више шета, вози бицикл, а да се избегавају аутобуси и друга моторизована превозна средства на кратким релацијама“, каже Јелица Путниковић.
Међутим, додаје, део плана Европске комисије према коме ће обновљиви извори енергије да надоместе руске енергенте – природни гас и нафту, тешко да је изводљив, будући да Европа највише природног гаса увози из Русије, па им је то и најкритичније.
„Тешко да ће обновљиви извори моћи потпуно да надоместе потрошњу природног гаса, поготово у оним земљама које хоће да угасе и термоелектране на угаљ и нуклеарке, попут Немачке. Наиме, обновљиви извори су нестални извор енергије, питање складиштења електричне енергије није решено, као и питање водоника које је још у најавама и плановима. Дакле, обновљиви извори, како то кажу стручњаци, немају „маргину енергетске сигурности” да би могло да се гарантује да ће у сваком моменту бити довољно испорука електричне енергије, а знамо да у 21. веку без електричне енергије ништа не може да функционише”, појашњава наша саговорница.
Када је реч о руској нафти коју ЕК такође намерава да замени неком другом, примећује Јелица Путниковић, па се ту између осталог помињу аутомобили на струју, важно је, каже, знати да ни та струја за аутомобиле не може да се произведе без гаса или неког другог енергента. У том смислу је, напомиње наша саговорница, велико питање стварне енергетске ефикасности тих електро-аутомобила, јер је ту реч о претварању више врста енергије.
„Иако цифра од 210 милијарди евра заиста звучи импозантно, треба имати на уму да су Мађари, на пример, поручили да уколико Европска унија жели да се Мађарска одрекне руске нафте која им стиже преко нафтовода „Дружба“, треба да им помогне и уложи у рафинерију која је прецизирана да прерађује баш ту врсту нафте. Дакле, Мађари су тражили да им Европска унија финансира одрицање од руске нафте и вероватно је да су и многе друге земље испоставиле сличне захтеве, па је тешко у овом тренутку проценити да ли је цифра коју ЕК помиње довољна да подмири све те потребе“, указује Јелица Путниковић.
Такође, додаје наша саговорница, када је реч о гасу, немају све земље могућност да добијају гас преко мора, који би стизао у танкерима као утечњени природни гас.
„Значи и њима треба помоћи да некако надоместе руски гас и ту се не ради само о новцу, већ о томе да је физички немогуће заменити руски гас у тако кратком року, без обзира на бројне помпезне изјаве разних европских бирократа. Мислим да они у суштини за то нису питали стручњаке, јер су стручњаци већ рекли да је то јако тешко урадити у кратком року“, категорична је Јелица Путниковић.
Европа нема довољно ЛНГ терминала
Коментаришући могућност повећања увоза течног природног гаса из земаља попут Египта, Израела и Нигерије, која се наглашава у документу Европске комисије, саговорница Спутњика каже да се и ту постављају питања како допремања тог гаса, тако и доступних количина.
„Египат пуно полаже на извоз гаса преко ЛНГ терминала и чак постоји договор Израела и Египта да се из израелских налазишта гради гасовод до египатских терминала. То међутим показује да Израел не размишља о изградњи оног гасовода који се раније помињао, од гасног поља Лавијант у Средоземном мору, поред Кипра, преко Грчке, па даље до европских потрошача. Тај пројекат је чак и Америка одбацила као нереалан“, примећује она.
Питање је, каже, и колико новог гаса сада има у понуди јер су купци тих расположивих количина гаса који стиже из ЛНГ терминала из других, не-руских извора, углавном већ познати.
„Катар је, на пример, као један од три највећа извозника гаса преко ЛНГ терминала, бриселској администрацији поручио да они имају дугорочне уговоре са својим верним купцима и да тај гас не могу да преусмере на неког другог. Ту је и гас из САД који је Бајден обећао Европи, али амерички председник не може да нареди ни једној америчкој приватној компанији коме ће и по којој цени продати гас. Дакле, неки европски купац може да купи гас у Америци, али мора да сноси трошкове транспорта који никако нису мали“, оцењује наша саговорница.
Као најважније, закључује Јелица Путниковић, чак и да гаса има довољно у понуди да се њиме у наредних неколико година замени руски, Европа и даље нема довољно капацитета у ЛНГ терминалима да може да прихвати толике количине гаса.
Русија иначе испоручује 40 одсто гаса Европској унији и 27 одсто нафте, док се земље ЕУ боре да договоре санкције на руску нафту.
