Чињеница је да Немачка дуго није производила оружје, што је у великој мери последица историје послератне Немачке – после Другог светског рата Хитлерова армија Вехрмахт је укинута, земља активно демилитаризована и подељена на окупационе зоне. Tек десет година од окончања рата, у новембру 1955, основане су оружане снаге – Бундесвер, а производња оружја је обновљена. После распада Совјетског Савеза и завршетка Хладног рата Берлин је поново престао да обраћа пажњу на војну сферу, али су немачке власти поново промениле приступ том питању након почетка руске специјалне операције у Украјини, 24. фебруара прошле године. Тада је немачки канцелар Олаф Шолц одржао историјски говор о „промени епоха“ у немачкој спољној политици и најавио курс ка модернизацији немачке војске. Међутим, то није довело до значајних промена и до данас мало је урађено у области немачке одбране. Осим тога, Немачка још увек не испуњава циљ повеље НАТО-а за потрошњу на одбрану од два одсто БДП-а.

Чак и немачки политичари из владајуће партије указују на то да је реформа Бундесвера и „промена епоха“ пројекат великих размера за који је потребно време.

Немачка је годинама била економска локомотива Европе, док је данас прилично истрошена. Руски експерти оцењују да Европа постепено почиње да увиђа да су је Американци искористили искључиво зарад својих интереса и натерали је да уништи сопствену економију.

Све што се последњих месеци дешава у Европи, укључујући и разне изјаве познатих политичара о Украјини, јасно указује на то да нема јединства и да га никада није било.

Торопнин оцењује да је у Немачкој све мање оних који подржавају пружање војне помоћи Украјини, о чему власти морају да воде рачуна.

„Желим да кажем да је у Немачкој, и пре садашње ситуације, јавно мњење било подељено. Од свих великих земаља које пружају војну подршку Украјини, управо у Немачкој јавно мњење никада није било јединствено. Раније је 30 одсто становништва изражавало сумњу да Немачка треба да иде овим путем, а сада се повећао број људи који сумњају у пружање велике војне помоћи… Рекао бих да је данас 40 одсто за подршку, 35 је против, остали су неодлучни, немају јасан став, па владајућа коалиција почиње да маневрише“, каже Топорнин.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова осврнула се на коментар немачког званичника о „савезнику“, сугеришући да је Писторијус „одмотао потпуно нови пар мокасина које је добио прошлог Божића и променио ципеле“, што је руска изрека која значи „променити став“.

Очигледно је да су став према Украјини промениле и неке друге земље, те јој полако једна за другом окрећу леђа.

Русофобична Пољска, некада један од најчвршићих савезника Кијева, још у септембру је најавила да ће престати да испоручује оружје Украјини, након што је Кијев у недостатку новца покренуо судски поступак против Варшаве због ембарга Пољске на увоз украјинског жита, а пољски председник Анджеј Дуда је тада Украјину окарактерисао као „дављеника који је изузетно опасан јер може да са собом повуче и друге“.

Пољска, која се граничи са Украјином и која је транзитна земља за испоруке западног оружја у Украјину, до сада је била седми по величини војни и економски донатор Кијева, али је значајно смањила испоруке наоружања.

Пољска није једини сусед Украјине који је смањио подршку Кијеву последњих месеци. Крајем октобра, новоизабрани премијер Словачке Роберт Фицо најавио је да Братислава „више неће испоручивати оружје Украјини“, рекавши да ће хуманитарне залихе бити једина подршка коју ће земља слати у будућности.

Такође, и Бугарска је на овој листи. Председник те земље Румен Радев ставио је вето на споразум са Украјином о испоруци оклопних транспортера. Према његовим речима, оклопна, теренска транспортна техника предвиђена за Украјину могла би да се користи за заштиту бугарске границе и пружање помоћи становништву у катастрофама и несрећама. Живот и здравље бугарских грађана треба да буду главни приоритет, нагласио је он, вративши документ на поновно разматрање у парламент.

Француске власти су одлучиле да са донација пређу на трговину, па више неће бити бесплатног оружја за Украјину. То јест, Париз „стеже каиш“ и више неће испоручивати оружје из својих арсенала, него очекују од Кијева да почне да купује ново оружје од француских предузећа, користећи средства намењена за то.

Вашингтон, највећи финансијер Кијева у овом сукобу против Русије, за сада је стопирао даљу помоћ украјинским оружаним снагама и управо је то био окидач да и друге земље крену истим стопама.

Експерт додаје да је и Украјинцима у овом тренутку јасно да ће им сада бити теже, с обзиром да остају без подршке.

Руски стручњаци закључују да све ово не гарантује да ће брзо доћи до мировних преговора, али након одређеног времена, исцрпљивања ресурса, недостатка борбено спремних јединица, распада украјинске војске и вероватне политичке кризе створиће се услови за капитулацију кијевског режима. Русија ће ићи до краја, односно до извршења задатака који су постављени пре почетка специјалне војне операције.

Такође, одлука немачког министра одбране да нагласи да Кијев није савезник, када се посматра у светлу чињенице да и други „савезници“ одустају од помоћи Украјини, сигнализира, ако ништа друго, помак од некадашње реторике Запада о украјинској „европској будућности“ и изгледима за чланством у НАТО.

С друге стране, Москва је више пута истицала да војна помоћ западних земаља не слути на добро Украјини и само продужава сукоб. Истовремено, пошиљке са западним оружјем су легитимна мета руске војске.