NI: ВАШИНГТОН ЈЕ УЛАСКОМ У РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ НАПРАВИО СТРАТЕШКУ ГРЕШКУ
* FA: „Време је да Запад почне активније да планира будућност Украјине, не фокусирајући се само на најављену контраофанзиву. Историја показује да неки сукоби могу бити веома тешко окончани“
* NI: „Иронија ситуације је да је Запад увучен у рат против Русије баш у тренутку када је требало да развија дијалог са њом како би се супротставио Кини… САД су расположене за конфронтацију са две велике силе, а само наивни оптимисти верују да Вашингтон може да победи“
________________________________________________________
ЗАПАД се нада украјинској контраофанзиви, али је мало вероватно да ће њен исход оправдати очекивања, а Русији ће донети предност, пишу Мајкл Кофман и Роб Ли у чланку за Foreign Affairs.
И наводе: „Путин може претпоставити да ова офанзива представља врхунац западне помоћи Украјини и да ће временом Русија моћи да исцрпи Оружане снаге Украјине <…>. Москва је уверена да ће предстојећи напад на Кијев бити једнократна акција“.
Аутори чланка упозоравају да се званичници различитих земаља, који верују да ће следећи пакет војне помоћи кијевским властима променити ток рата, стално разочаравају.
„Време је да Запад почне активније да планира будућност Украјине, не фокусирајући се само на најављену контраофанзиву. Историја показује да неки сукоби могу бити веома тешко окончани“, закључује се у чланку.
Западни политичари стално говоре да Украјина мора победити Русију на бојном пољу и све више упумпавају оружје у кијевски режим.
Кремљ константно наглашава да војна помоћ Кијеву ништа суштински неће решити, већ ће само продужити патње украјинског народа.
Писање Foreign Affairs потврђује да су у Сједињеним Државама почели да се `осврћу` поводом Украјине.
Исто се може рећи и за оцену листа The National Interest да су Сједињене Државе направиле грешку што су се ушле у сукоб са Русијом у Украјини.
Његови коментатори Нилај Саја и Рахмат Вадиди оценили су:
„Иронија ситуације је да је Запад увучен у рат против Русије баш у тренутку када је требало да развија дијалог са њом како би се супротставио Кини“.
Саја и Вадиди наводе да је уместо тога Запад гурнуо Москву у наручје Пекинга, који жељно тражи пријатељство без граница са Москвом.
Аутори долазе до закључка да су САД расположене за конфронтацију са две велике силе, а само наивни оптимисти верују да Вашингтон може да победи.