Аутор публицистичког мегахита „Капитал у 21. вијеку“ Томас Пикети за њемачки дневник Ди Цајт проговорио је о тренутној европској политици штедње, коју Њемачка намеће свим чланицама Европске уније.
Према Пикетyју, ријеч је о дебело промашеној политици. Он истовремено подсјећа да је „њемачко привредно чудо“ утемељено управо на опраштању дугова и тврди да ће они морати бити реструктурирани у неколико европских држава.
– Страх ме да ће конзервативци, посебно Њемачка, уништити Европу и европску идеју, а све због њиховог шокантног непознавања историје – каже најпознатији свјетски економиста.
– Њемачка историја требало би да буде од велике важности за данашње Нијемце. Погледајмо историју националног дуга: Велика Британија, Њемачка и Француска су у неком тренутку биле у ситуацији у којој је данас Грчка, чак су биле и задуженије. Прва лекција коју можемо научити из истрорије гласи да државни дугови нису нови проблем. Било је много начина враћања тих дугова, а не само један, као што Берлин и Париз желе да вјерујете – изјавио је Пикети.
Управо је Њемачка, каже економиста, најбољи примјер државе која никад није у потпуности вратила свој спољни дуг. Поновило се то и након Првог, и након Другог свјетског рата. С друге стране, Њемачка је, каже Пикети, често тјерала друге да плате дугове, па је тако захтијевала огромне репарације од Француске након Француско-пруског рата који се водио крајем 19. вијека.
– Када чујем Нијемце како говоре да имају врло моралан став према дуговима и да чврсто вјерују како се дугови морају вратити, тада помислим да је све то огроман виц. Њемачка је земља која никад није вратила своје дугове. Немају право да држе лекције другим нацијама – каже Пикети.
Додаје како су се кроз истроју искристализирала два начина отплате дугова. Онај који се сада намеће Грчкој, и други, много лакши, који је користила и Њемачка.
– Један начин враћања дуга показало је Британско царство у 19. вијеку, након врло скупих ратова с Наполеоном. То је спора метода коју сада препоручују Грчкој. Царство је вратило дугове кроз строгу буџетску дисциплину. То је успјело, али трајало је јако дуго. Више од стотину година Британци су се одрицали два или три одсто своје привред да врате дугове, што је више него што су улагали у школе и образовање. Друга метода је много бржа и то је Њемачка доказала у 20. вијеку, а чине је три компоненте: инфлација, посебан порез на приватно богатство и дјеломично отписивање дугова – објашњава Пикети.
Да смо Нијемцима рекли да нису прихватили своје грешке, и даље би плаћали дугове
Такозвано „њемачко привредно чудо“ је, како објашњава, утемељено управо на отпису дугова, што сада Нијемци одбијају Грчкој.
– Након што је завршио рат 1945. године, њемачки дуг износио је више од 200 одсто БДП. Десет година касније, остао је врло мали дио: јавни дуг био је мањи од 20 одсто БДП. Истовремено је и Француска учинила слично. Никада то не бисмо могли урадити тако брзо кроз фискалну дисциплину коју данас препоручујемо Грчкој. Умјесто тога обје државе користиле су другу методу коју сам споменуо, а у којој је једна од три компоненте и отпис дугова. Сјетите се само Лондонског споразума из 1953. када је 60 одсто њемачког дуга отписано, а унутрашњи дугови су реструктусани – каже Пикети.
На коментар новинара Ди Цајта да су њемачки дугови опроштени зато што је свијет препознао да су високе репарације након Првог свјетског рата биле један од узрока Другог свјетског рата, Пикети тврди да је то глупост. Каже да је отпис дугова био рационална политичка и економска одлука, којом је њемачком народу омогућено да напокон гледа према будућности.
– Не можемо од нових генерација тражити да деценијама плаћају грешке својих родитеља. Грци су, без сумње, направили велике грешке. До 2009. Атина је фалсификовала своје пословне књиге. Упркос томе, млади Грци не сноси ништа већу кривицу за грешке својих предака него што је сносила млађа генерација Нијемаца у 50-им и 60-им годинама. Морамо гледати напријед. Европа је установљена на праштању дугова и улозима у будућност. Не на идеји вјечног испаштања. То не смијемо заборавити – истиче економиста.
На примједбу новинара да многи Нијемци вјерују да Грци и даље нису научили лекцију и да ће наставити трошити више него што је реално, Пикети одговара: „Да смо вама Нијемцима 50-их рекли да нисте на прави начин прихватили своје грешке, и даље бисте отплаћивали дугове. Срећом, били смо довољно интелигентни да то не направимо“. Такође, Пикети додаје да Њемачка не само да не показује сличну милост према Грчкој, већ на њеној муци зарађује посуђујући јој новац по комерцијалним каматама.
Реструктурирање дугова је неизбјежно у још неким европским земаљама
За Пикетија, избацивање Грчке из еврозоне било би почетак агоније, а резултат би било „жртвовање европског социјалног модела, њене демократије, па чак и њене цивилизације на олтару конзервативне, нерационалне политике штедње“. Умјесто тога, он предлаже алтернативно рјешење актуалне кризе.
– Треба нам конференција о свим европским дуговима, какву смо имали након Другог свјетског рата. Реструктурирање дугова, не само у Грчкој, већ у неколико европских земаља, је неизбјежно. Већ сада смо изгубили шест мјесеци у потпуно нетранспарентним преговорима с Атином. Идеја Еврогрупе да ће Грчка остварити биџетски суфицит од 4 одсто и исплатити дугове за 30 до 40 година је и даље на столу. Према њима, оствариће један одсто суфицита у 2015, па два одсто у 2016. и затим три и по одсто у 2017. години. То је потпуно сулудо! То се никад неће догодити. Али, ипак, настављамо да одгађамо ову неизбјежну дебату – каже Пикети.
Након што би дошло до отписа дугова требало би, према Пикетију, основати нову европску институцију задужену да установи који ће бити највиши допуштени буџетски дефицит да би се спријечио нови пораст задужености. Пикети предлаже да се у ту сврху при Европском парламенту оснује одбор који би чинили представници националних парламената. Кључно је, како истиче, да се одлуке у Европи доносе на демократски начин, умјесто под притиском силе из Берлина.
Тагови: Велика Британија, Ди Цајт, ЕУ, Томас Пикети, Француска