Петар АКОПОВ: Сада је најважније да Путин буде у Кремљу – као главнокомандујући

ВЛАДИМИР Путин је одлучио да не иде на самит Г-20 на Балију и да не реализује никакве комбинације. Јер, да је решио да иде на самит – сви би се фокусирали на очекивање његовог сусрета или разговора са Џоом Бајденом.

А са Бајденом сада нема о чему да се прича: Американци су све ставили на пораз Русије у Украјини, постајући, у ствари, страна у сукобу, а Русија не намерава да одустане од циља – да истргне Украјину из руку атлантиста.

У суштини, на том плану не може бити никаквих „договарања“ и нагодби.

Сукоб у Украјини само је део глобалног сукоба Русије и Англосаксонаца – сукоба у коме се решава питање будућности наше државе-цивилизације.

Осим тога, наш сукоб са Западом је део (и акцелератор) глобалне трансформације целокупног светског поретка, манифестованог како у померању центра моћи са Атлантског на Тихи океан, тако и кроз конфликте Исток-Запад и Север-Југ.

Русија је у епицентру целог тог процеса – а Путин не само да не напушта борбу, већ је чак и провоцира. Али, он то ради на начин који је најбољи у овом тренутку: комбинујући личну дипломатију са војном акцијом, односно – јавне изјаве са преговорима иза кулиса.

Путин има веома поверљив и озбиљан однос са лидерима незападног света – Си Ђинпингом, Нарендром Модијем, Реџепом Ердоганом, Али Хамнеијем и лидерима арапских земаља. Он може да разговара о свему што се тиче билатералних односа са њиховим земљама, а за мултилатералне формате има БРИКС и ШОС.

…Путина сви недвосмислено доживљавају као личност која је изазвала светског хегемона, односно – као потенцијалног лидера читавог незападног света.

Али, да би ојачала овај статус, Русија мора да победи на бојном пољу – иначе ће њена способност да предводи отпор хегемону (за огромну већину великих сила ово није војна конфронтација са Сједињеним Државама, већ геополитичка) бити на тесту.

Поента није у томе да ми желимо да носимо бакљу нове светске револуције. Не, ми само успешном одбраном својих интереса, принципа и земаља аутоматски постајемо у очима остатка света они који су се усудили и могли.

Тај однос према Русији ићи ће нам на руку – убрзавајући престројавање светског поретка и помажући нам да издржавамо ударце и да сами нападамо.

Све у свему, од лидерства не можемо побећи, а Путин ће на Балију имати кад да пије вотку са Си Ђинпингом… Као што је то већ било пре девет година, на рођендан нашег председника.

А сада је Путину важније да буде на свом радном месту – као главнокомандујући.

(сажетак текста)