ПЕТ ГОДИНА БЕЗ ГАДАФИЈА: Од уређене земље Запад је направио легло хаоса и упориште исламиста

Запад готово пет година није спомињао Либију, да би у посљедње вријеме поново почео да упире поглед у ту земљу, пише „Спутњик“

Некадашња моћна џамахирија сада је легло хаоса и ново потенцијално упориште Исламске државе, које с обзиром на географски положај представља озбиљну опасност за Европу.

Уједињене нације треба да започну политички процес у Либији. Обновљени су ваздушни напади на „објекте терориста“, а колају гласине и о могућој копненој операцији коалиционих снага.

Петогодишњица „демократских реформи“ у Либији завршила се потпуним фијаском. На територији некада јединствене државе образовано је неколико супротстављених центара моћи и царује многовлашће.

Двије супротстављене „централне“ владе су у Триполију и Торбуку. Њих Запад узалуд покушава да помири како би створио владу националног јединства.

С тим циљем под окриљем Уједињених нација у Мароку су чак били организовани међулибијски преговори који су се завршили потписивањем споразума, али оркестар који је том приликом формиран одбија да свира једнодушно.

Под контролом Триполија и Торбука је мање од половине либијске територије. На југу владају племена Туарега и Тубуа. Поједине засеоке и градове контролише мноштво ситних кланова.

Главну алтернативу у земљи представља ИД који пријети да тај шарени, на брзину сашивени и скрпљени покривач раздере у било ком тренутку.

Успјеси руске авијације у Сирији навели су џихадисте да траже себи нову базу. И то би могла да постане Либија. „Обручи око ИД-а се сужавају услијед напада на терористе у Ираку и Сирији. Због тога ИД размишља о томе да сједиште пренесе у Либију, гдје је ситуација за ову организацију много повољнија“, рекао је директор Централног бироа за судске истраге Марока Абделах Хијама.

Могућност да ИД освоји велики део Либије прети Европи у најмањој мјери новим приливом избјеглица.

„У овом тренутку у земљи живи 2.400.000 унутрашњих досељеника и избјеглица из других земаља којима је потребна хитна хуманитарна помоћ“, изјавио је замјеник специјалног изасланика УН за Либију Али ел Затари.

Ипак, миграција народа није једина опасност. Либија, која се претвара у упориште исламиста, могла би да постане платформа за нападе на сусједне земље, и не само за то, него и за терористичке нападе у Западној Европи, па чак и за инвазију.

„ИД у Либији представља све већу опасност како за саму земљу, тако и за регион, а шири се и изван његових граница“, изјавио је представник генералног секретара Уједињених нација у Либији Мартин Коблер.

Према разним подацима, у Либији је сада око 6.000 џихадиста, чији број упорно расте.

„Број терориста ИД-а у Либији се удвостручио. Они су се озбиљно укотвили у Либији“, рекао је један од представника америчких специјалних служби.

Ако ИД буде окупирао Либију, имаће огроман, практично неисцрпан људски ресурс – цијелу Западну Африку, с тако моћним покретом какав је Боко харам у Нигерији.

А ако се томе дода чињеница да „велики део Либије није доступан никаквим средствима контроле САД“, како је рекао у интервјуу за РТ доцент Руског државног универзитета за друштвене науке Сергеј Серјогичев – „тамо се може сакрити све што је потребно, чак и компоненте за стварање ’прљаве бомбе‘, што ствара потпуно апокалиптичну слику“.

Учврстивши се на сјеверу Либије, ИД покушава да прошири своје територије и да освоји кључна либијска нафтна изворишта, као и луке и фабрике за прераду нафте. О могућности нових напада терориста ИД-а на објекте за производњу, чување и превоз нафте говорио је шеф националне нафтне компаније Либије „Нешнел оил корпорејшен“ Мустафа Санала.

Због тога су угрожени интереси западних компанија, који су директно или индиректно пригрлили нафтна изворишта пропале џамахирије. Производња „црног злата“ данас није већа од 360.000 барела дневно – око пет пута мање него у вријеме Гадафија.

Није чудно што западни стратези озбиљно размишљају о копненој операцији. У Либији већ дјелују специјалне снаге Француске, Велике Британије и САД. Истина, нису увијек усаглашене. Али малим снагама с ИД-ом се не може изаћи на крај. А да ли ће се НАТО одважити на директну интервенцију – питање је отворено.

„Сада Западу није до директних интервенција у Либији. Не бих се усудио да кажем да би Запад могао да крене у војну инвазију. Али, ако борци изађу ’из оквира’ и, рецимо, продру у Тунис, Запад је способан да се умијеша“, коментарише ситуацију у интервјуу за РТ руководилац Санктпетербуршког центра за проучавање савременог Блиског истока Гумер Исајев.

„Копнена операција је могућа само у случају масовних терористичких напада на територији САД“, тврди Сергеј Серјогичев.

„Увођење војске, међутим, неће решити проблеме с ИД-ом. За Запад је једини излаз из либијског ћорскокака да пронађе новог Гадафија. И да не одговарају на питање због чега су убили старог“, сматра Серјогичев.

У сваком случају Американци ће се потрудити, као и прије пет година, да одговорност подјеле с европским савезницима и да на њихова нејака плећа пренесу тешкоће борбе против ИД-а.

Тагови: ИД, Либија, Моамер ел Гадафи