Пентагонов „зоолошки врт“: Американци искасапили „абрамсе“ па их шаљу у Украјину

Пентагон је званично одобрио испоруку прве серије тенкова Абрамс у Украјину – осам возила. Они ће бити испоручени на јесен. Тада ће Оружане снаге Украјине имати најмање четири типа тенкова стране производње. Питање је колико ће овај „зоолошки врт” помоћи кијевском режиму.

„Поједностављена“ верзија

Американци су још у јануару одлучили да дају Украјини 31 Абрамс тенк. То је била модификација М1А2. То су модерна возила са добрим оклопом, високотехнолошком електроником, интеграцијом у системе борбеног управљања и моћним наоружањем.

Међутим, током лета се испоставило да ће Кијев добити старију верзију М1А1. Ово оружје је било у употреби током периода Роналда Регана и Пустињске олује.

Пентагон не жели да њихове војне тајне стигну у руке Руса. Због тога су уклонили побољшане уранијумске оклопне пакете, захваљујући којима су тенкови практично нерањиви са предње стране. Исто су урадили и са терминалима који обезбеђују изградњу борбене мреже и обавештавају о локацији сопствених снага.

Оружане снаге Украјине ће добити тенкове упоредиве по перформансама и борбеним способностима са совјетским Т-72Б модела из 1989. године. Они против модернијих руских Т-72Б3, Т-80БВМ и Т-90М, М1А1 немају шансе.

Како је показало искуство борби у Ираку и Јемену, ова возила су прилично осетљива чак и на застареле совјетске противтенковске ракетне системе.

Абрамс М1А1 за сат вожње по терену сагорева чак 230 литара горива. Само Американци имају искуства у сервисирању таквих мотора. Остала НАТО возила су на дизел мотор.

Страдају и Леопарди

Оружане снаге Украјине су током летње офанзиве, према подацима руског Министарства одбране, изгубиле 25 немачких тенкова Леопард 2 од око 60 испоручених. Управо те машине је украјински генералштаб желео да користи као главно средство за пробијање одбрамбене линије. Међутим, руска авијација и артиљерија, као и минска поља, прилагодили су се овој стратегији.

Леопард 2 је добар тенк. Ово је други највећи главни борбени тенк у НАТО-у после Абрамса. Направљен је током Хладног рата и више пута је модернизован. Кијев је добио модификације А4, А5 и А6. Немачка нема више од стотину најсавременијих А7+.

А4 је произведен у другој половини 1980-их. Затим су значајно побољшали оклопну заштиту куполе, повећали сигурност посаде и обезбедили снажније гранате. Ова модификација је до данас најратоборнија. На пример, турске трупе га активно користе у Сирији.

Верзија А5 је из 1990-их. Чело и бокови куполе прекривени су размакнутим оклопним модулима, а омотач топа је потпуно редизајниран. Поклопац возача је такође редизајниран, чиме је побољшана видљивост. Електро-хидраулични систем стабилизације топа замењен је потпуно електричним, нишанџија је добио побољшану опрему, а командант независни термовизир друге генерације.

Код А6 је купола додатно ојачана, а додата је и противминска заштита. Пушка је продужена за 11 калибара. Повећана је енергија њушке, почетна брзина и, као резултат, продор и домет.

Међутим, многе предности су поништене великом тежином која износи око 62 тоне. Ово озбиљно ограничава могућности на неравном терену и отежава евакуацију хаварисаних возила са бојног поља. При чему, Леопарди 2, који нису опремљени динамичком заштитом, рањиви су на ватру из савремених противтенковских система. Украјинци су самостално појачали део возила јединицама динамичке заштите Контакт-1, али спас од мина још није пронађен.

Тенк снајпер

Британски Челинџер 2 и даље је скривен. Још се није појавио на фронту. Он има један од најтежих резервоара на свету – 62,5 тона. Подаци о вишеслојном комбинованом оклопу „Дорчестер“ су поверљиви.

Највероватније је из тог разлога Лондон пребацио само 14 јединица у Кијев и вероватно поставио строге услове за њихову употребу.

Поред техничких тајни, у питању је и репутација Челинџера као нерањивих тенкова. Британски контингент их је активно користио у Ираку и нису претрпели никакве губитке од противтенковских вођених пројектила. Треба имати на уму да је сада интензитет битака већи.

Највероватније ће Челинџери бити ограничени на улогу „снајпериста”. Да би то радили, имају све – моћну пушку Л30А1, одличну оптику, одговарајућу муницију. Поред подкалибарских пројектила за продор оклопа, укључујући и оне са језгром са осиромашеним уранијумом. Ови тенкови имају разорне високоексплозивне пројектиле са дометом гађања до осам километара. Њихово штетно дејство практично не зависни од удаљености. Међутим, мало је вероватно да ће 14 возила имати приметан утицај на ток непријатељства.

Успех оклопних возила на бојном пољу не зависи од номиналних карактеристика перформанса. Одлучујући фактори су степен обучености посаде, извиђање, интеракција са другим јединицама, стабилна комуникација, благовремена испорука муниције и одржавање. Поред тога, најгори непријатељ тенка није други тенк, бацач граната или противтенковски вођени ракетни оператер, већ јуришни хеликоптер. Због тога они губе битке. Ову истину свакодневно потврђују руске посаде Ка-52 на запорошком правцу.