ПЕКИНГ: И кад смањује армију, Кина плаши ривале

Под бистрим плавим небом, чистијим него што га је Пекинг годинама видео, окружен знамењима мира – маслиновим гранчицама и цветним аранжманима у облику голубова – председник Си Ђинпинг је најавио да ће најмногољуднију војску света смањити за 300.000 људи, више него што у свом саставу има и већина осталих сила, и тиме је – забринуо ривале Кине.

Разлога за попуштање страхопоштовања према кинеској војсци збиља нема јер ће и без тих 300.000 припадника, по свему судећи махом пешадинаца, Си, као врховни командант Народне ослободилачке армије, која је јуче парадирала тргом Тјенанмен, славећи победу над Јапанцима и крај Другог светског рата, и даље под собом имати бројчано најснажнију оружану силу од два милиона војника, довољну да нико ни не помишља на инвазију Кине.

Новац приштеђен резањем копнених трупа биће усмерен у јачање поморских и ваздушних снага, оних који омогућавају даљу кинеску експанзију у воденим пространствима Арктика око којих се споре са суседима.

Стога су након Сијеве најаве лидери држава региона у главама сигурно већ видели још више кинеских вештачких острва, делом прекривених и војним инсталацијама, какве Пекинг прави на спорним територијама у Јужном и Источном кинеском мору, резервишући их за себе пред носом суседа који такође полажу право на те површине.

Амерички председник Барак Обама готово да није ни морао да замишља близак сусрет с поморским снагама комунистичког гиганта: док је ове недеље боравио мало испод Арктика, на Аљасци, пет кинеских бојних бродова је, залазећи тамо где никад раније нису били, прошло међународним водама надомак те америчке државе, подсећајући шефа Беле куће да ни он ни енергетски извори у поларном кругу нису превише далеко од кинеске војне силе.

На речима је Сијева порука била потпуно супротна. Пре него што је почела велика парада у Пекингу, председник се пред 12.000 војника који су дефиловали, окупљеним народом и тридесетак државника, међу којима је био и Владимир Путин, али не и западни лидери, који су бојкотовали свечаност, опширно залагао за мир у свету, за шта је као залогу понудио и снагу кинеске армије. На паради је било очевидно колико је она узнапредовала: између осталог, приказани су и пројектил који је већ добио надимак „убица носача авиона” и ракете неформално прозване „убице гвама”, што је алузија на америчку војну базу на Пацифику. Кина наводно прави и два носача авиона од 60.000 тона, величине оног једног који већ има, произведеног још у Совјетском Савезу, преноси Ројтерс тврдњу тајванског министарства одбране.

Резови неће угрозити способност Кине да се брани, уверава и кинеско министарство одбране преко државне новинске агенције Синхуа. „Прилагођавање и унапређење структуре војске” биће готови до 2017. године, а одбрамбени буџет, који је већ сада други највећи на свету и ове године је порастао за десет одсто, неће бити кресан јер, како је поручило министарство, Кина још треба да осавремени стару опрему и помогне онима који ће напустити армијске редове, то јест бити отпуштени. Ово ће бити трећа велика редукција кинеске војске у последњих 35 година, а крајем деведесетих година је из њених редова отишло чак пола милиона људи, што ни најмање није успорило јачање армије.

Тако је Сију, који је каријеру на високом нивоу и започео у министарству одбране, војна парада послужила не само да подсети на снагу којом већ располаже него и да упозори свет на оружану силу која ће ускоро бити у његовим рукама. За коментаторе водећих западних медија, свечаност није говорила о свом поводу, Другом светском рату, колико о садашњој моћи Кине. „Тај велики тријумф (у рату)… докрајчио је понижење кинеске нације и поново успоставио Кину као велику светску земљу”, преноси „Гардијан” део Сијевог говора.

Кинеска власт је поручила и да парада није усмерена против било које земље, али је већ и уочи церемоније било много антијапанске реторике, што се с ондашњим Токиом, огрезлим у ратне злочине, које садашњи премијер Шинзо Абе настоји да делом релативизује, повезује далеко мање него са садашњим Јапаном, америчким савезником а и даље великим кинеским ривалом и такође претендентом на неке територије у Источном кинеском мору. Јапан је недавно покренуо процедуру за промену свог устава како би могао слати своје трупе у иностранство: додуше, како је предвиђено, искључиво за одбрану пријатељских земаља, што је услов који се по потреби може растегљиво тумачити.

И Јапан и многе друге државе региона, такође заинтересоване за спорне територије, већ неколико година такође јачају своју војску, покушавајући колико-толико да држе корак са кинеским улагањима.

Уз све планиране двосмислене поруке, на јучерашњој паради је било и детаља који су нехотице указивали на наличје демонстриране снаге Кине, њене савршене контроле над сопственом судбином и знатног утицаја на регионалне и светске прилике. Небо којим су деведесет минута летели борбени авиони не би било тако беспрекорно плаво да недељама раније власти нису обуставиле рад у 12.000 фабрика чији димњаци испумпавају толико загађујућих материја да огромне количине смога хронично гуше становнике Пекинга. Јучерашњи контраст с уобичајеним сивилом мора да је подсећао Кинезе и на недавне несреће у фабрикама, у којима је страдало око 160 особа и за које испод гласа многи криве власт, сматрајући да недовољно инсистира на бољој безбедносној регулативи за радна места. Крах шангајске берзе, пад индустријске производње и успоравање раста привреде, мада је он и даље импресиван у поређењу са стопама којима напредују економије осталих држава, такође мора да су утицали на расположење Кинеза, па је јучерашњи дефиле био властима сјајна прилика да им покажу како, без обзира на те проблеме, живе у моћној држави која у осталима изазива, ако не поштовање, барем бојазан.

Тагови: Војна парада, Војска, Кина, Пекинг