„Очекује се да ће се уочи ових политичких догађаја интензивирати рад преко капацитета који су им доступни, укључујући и у руским регионима, уз помоћ непрофитних невладиних организација, где намеравају да изазову националистичка и сепаратистичка осећања“, рекао је Патрушев.

Према његовим речима, „очекује се да ће додатни акценат бити стављен на подстицање активности такозваних алтернативних синдикалних организација“.

Осим тога, Запад планира да појача информациони притисак на Русију, „како би нарушио руске духовне, моралне, културне и историјске вредности које представљају основу државности, и смањи осећај националног идентитета грађана наше земље“, истакао је Патрушев.

„Главни задаци су уношење раскола у руско друштво, наметање њима корисних вредности и развојних модела, како би могли да манипулишу јавном свешћу“, приметио је он.

Гласање о уставним променама у целој земљи било је заказано за 22. април, али је због пандемије вируса короне одложено. Касније је председник Русије Владимир Путин најавио да ће се гласање одржати 1. јула.

Улога Стејт департмента и различитих фондација

Патрушев сматра да је један од координатора деструктивне активности Запада амерички Стејт департмент, као и Америчка агенција за међународни развој, амерички Савет за међународне односе и водеће америчке невладине организације – Национални демократски институт за међународне послове, Међународни републикански институт, Национални фонд за подршку демократије, Институт савремене Русије, Фондација за отворено друштво (Сорошова фондација) и неколико других.

Према његовим речима, за рад у Русији Американци и њихови партнери у НАТО-у такође широко користе велики број невладиних и међународних организација са седиштем углавном у САД и земљама Западне Европе.

Балтичке земље

Најважнија улога Запада у погледу организовања директних контаката са оним снагама унутар Русије које могу допринети дестабилизацији ситуације играју балтичке државе, додао је Патрушев.

Нарочито је активна Литванија, углавном на територији где се редовно одржава такозвани „Форум слободне Русије“, где се разматрају нови облици грађанског протеста и сценарија појачавања спољног притиска на руско руководство. А у Летонији се „независне“ руске новинаре обучавају стручњаци Балтичког центра за развој медија, објаснио је секретар Савета безбедности.

За дестабилизацију ситуације Запад у Русији ствара широку мрежу невладиних структура.

„Запад уједињује и подржава финансијски несистематску опозицију и прозападно оријентисана руска удружења, бира кандидате за улогу лидера протестног покрета, посвећених ‘демократским вредностима и идеалима слободе’“, прецизирао је он.

Патрушев је истакао да су непрофитне организације које се баве политичким активностима званично примиле око четири милијарде рубаља (око 51.4 милиона евра) од западних спонзора у периоду 2015-2019.

„Међутим, у стварности су ти износи много већи, јер западни спонзори користе разне скривене шеме финансирања, углавном трансфере преко мрежних посредничких организација, што озбиљно усложњава доказе директног учешћа Сједињених Америчких Држава или њихових савезника у субверзивним активностима против Русије“, нагласио је он.

Како је додао, истовремено су локализоване антируске активности бројних страних невладиних организација. Осим тога, пооштрена је контрола за добијање финансијске и друге помоћи из иностранства руске опозиције и прозападних невладиних организација.

Употреба медија и обојених револуција

Секретар Савета безбедности навео је да Запад активно користи интернет и медије које контролише како би дискредитовао руско руководство и меша се у изборе у Русији како на савезном, тако и на регионалном нивоу.

„Запад (пре свега САД и НАТО) у својим стратешким документима Русију означава као непријатеља и зато формира слику Русије као извора безбедносних претњи, као државе која не поштује принципе међународног права и моралне стандарде. Активно користи медије које контролише и могућности интернета за дискредитовање руководства наше земље, институције државне власти и патриотски настројене политичке вође, као и за нарушавање руских духовних и моралних вредности“, приметио је Патрушев.

Такође, према његовим речима, Запад „се меша у руске изборе на савезном и регионалном нивоу, примењује антируске санкције у економској, политичкој и другим областима, политизује спорт…“

„Оптужбе против актуелних власти под измишљеним изговорима представљају инструменте, које је Запад одавно развио, за такозване „обојене револуције“, рекао је Патрушев. Као повод за покретање деструктивних процеса у земљама у којима је на власти руководство које не одговара Западу, може да послужи као било која тврдња: растеривање мирних демонстрација, погибија учесника протеста или наводне „махинације“ на изборима, оценио је Патрушев.

Стратешки циљ Запада – преврат у Русији

Патрушев је истакао да организација преврата у Русији представља стратешки циљ Запада који се доследно бави „извозом револуција“ у земље бившег СССР-а.

Он је додао да су власти Белорусије и Узбекистана током 2000-их на време препознале покушаје Запада да у тим земљама организују „обојене револуције“, за разлику од Грузије, Kиргизије и Украјине.

Према његовим речима, претходницу догађаја у Грузији, Киргизији и Украјини „обележила је преинтензивна активност званичних мисија САД, Сорошове фондације и широка мрежа локалних невладиних организација које су основане и делуј уз подршку Вашингтона“.

„Таква тактика форсираног политичког и пропагандног притиска паралисала је вољу националног руководства да се супростави покренутим антидржавним процесима“, уверен је Патрушев.

Истовремено, „правовремено усвајањем одговарајућих противмера од стране власти омогућава да се неутралишу деструктивни кораци Запада“.

Он је као пример навео догађаје у Узбекистану 2005. године које је назвао неуспелим покушајем „обојене револуције“. Званични Ташкент успео је да препозна „праве намере прекоморских ‘пријатеља’ и на време је иницирао ограничавање сарадње“, објаснио је он.

Игнорисање прекоокеанских „захтева и хитних препорука“ такође је „омогућило властима Белорусије да спрече развој ‘револуционарних’ догађаја у земљи 2006. године“, закључио је Патрушев.