ПАТРИК БЈУКЕНЕН: Дубока држава не уме да изађе на крај са Сандерсом

Естаблишмент демократа је у дилеми. Ако не ударе на Сандерса, он ће победити у трци за страначку номинацију. Ако ударе, изгубиће његове присталице

Може ли седамдесетогодишњи социјалиста, који је управо преживео срчани удар и који би имао 80 година у својој првој години на функцији, бити изабран за председника Сједињених Држава? Тешко је поверовати, али није немогуће. Од данас, Берни Сандерс изгледа као кандидат који има највише шансе за номинацију. Анкете показују да се налази на првом или другом месту у државама у прве три државе у којима ће бити одржани страначки избори: у Ајови, у понедељак, a затим у Њу Хемпширу и Невади.

Ако Берни може да буде најозбиљнији противкандидат Џоу Бајдену у Ајови, вероватно је да ће разбити Џоа у Њу Хемпширу. Бајденова кампања, изграђена око „изборности“ (енг. electability; мисли се на поруку Бајденове кампање како је он најприхватљивији демократски кандидат за неопредељене и Трампове бираче; прим. прев.), могла би доживезти колапс кредибилитета пре него што он уопште стигне у Јужну Каролину, где рачуна на своју афроамеричку базу да га спаси и да га погура ка победи у супер уторку (у САД постоји традиција да се прелиминарни избори у великом броју савезних држава одржавају првог уторка у фебруару или марту, прим. прев.). Ако Сандерс успе да савлада Бајдена два или три пута у прва четири страначка надметања у фебруару, последња преостала препрека на Сандерсовом путу ка номинацији би могле бити милијарде Мајка Блумберга.

САНДЕРС НИЈЕ ОПОРТУНИСТА
Хилари Клинтон може подругљиво да истиче како га „нико не воли“, али Берни има велики број посвећених, оданих следбеника, нарочито међу миленијалцима, и десетине хиљада малих донатора, више од било ког другог демократског кандидата. Он је преплављен новцем. Има радикалну агенду која се обраћа идеолошкој левици и младим идеалистима. Страначка звезда у успону, Александрија Окасио-Кортез, води кампању заједно с њим.

И можете рећи шта год желите, али Сандерс није опортуниста. Он је доследно гласао придржавајући се својих вредности и погледа. Гласао је против Бушовог (мисли се на 41. председника Џорџа Буша Старијег, прим. прев.) Заливског рата, гласао је против Бушовог (мисли се на 43. председника Џорџа Буша Млађег, прим. прев.) рата са Ираком, био је против НАФТА-е, против ГАТТ-а. Током осамдесетих година, када се председник Реган борио против марксистичких сандиниста у Никарагви, Сандерс је био на другој страни. Али оно што Сандерса чини привлачним кандидатом за демократску номинацију може се на јесен показати погубним за њега као страначког кандидата.

Шта Берни обећава? Бесплатну школарину на државним факултетима и опрост свих студентских дугова. „Здравствену негу за све“, односно државни систем здравственог осигурања финансиран од стране пореских обвезника, који би захтевао огроман пораст пореза за средњу класу и укинуо приватно здравствено осигурање за 160 милиона Американца који су тренутно њиме обухваћени. Растурио би велике банке, ударио на Волстрит, у наредној деценији би федералне издатке подигао за 60 билиона долара, и повећао приходе, корпоративне порезе и порезе на капиталне добитке, имовину и наследство. Проширио би удео владе у америчкој економији до нивоа који постоји у Француској, а који је највиши у слободном свету (у америчком политичком жаргону под синтагмом ”слободни свет” мисли се на демократске западне земље; прим. прев.)

Берни је први подржао Нови зелени договор и обећао да ће достићи карбонску неутралност у енергетици и транспорту за 10 година. Што се тиче наших произвођача нафте, гаса и угља, Сандерс каже да су они „утајили порезе, оскрнавили земљу (индијанских) племена, експлоатисали раднике и отровали локалне заједнице“. Како би се Сандерс односио према милионима илегалних миграната који су сада у земљи? Свима би им пожелео добродошлицу. Берни је предложио укидање Службе за имиграционо и царинско извршење (Immigration and Customs Enforcement) и Агенције за царине и заштиту границе (Customs and Border Protection) и жели да обезбеди пут до држављанства за 11 до 22 милиона илегалних миграната који су већ овде. Декриминализовао би прескакање граница и пружио здравствене и социјалне бенефите за новопридошле. Декриминализовао би кршење америчких граница.

„Моје прво извршно наређење“, твитнуо је Берни прошле недеље, „биће поништавање сваког акта који је председник Трамп учинио да би демонизовао и повредио имигранте, укључујући његову расистичку и одвратну забрану уласка у земљу за муслимане“.

РИЗИК ОД ПОРАЗА
Лидери лево-центристичког института (тинк-тенка) Трећи пут упозоравају да Сандерсовом номинацијом демократе ризикују сличних размера као када су изгубили у 49 држава приликом номинације Џорџа Магаверна 1972. или Валтера Мондејла 1984. године. Рањиве демократе у умереним и колебљивим бирачким местима морале би да се изјасне против његовог програма и напусте брод који очигледно тоне . Плашећи се таквог исхода, супер Одбори за политичку акцију (одбори који прикупљају средства од појединаца, корпорација, синдиката и других група без икаквог законског ограничења величине донације, прим. прев.) којима управљају умерене демократе су почели да улажу стотине хиљада долара у рекламне нападе не би ли нарушили његов моментум у Ајови.

Оно што је социјалиста Џереми Корбин учинио британској Лабуристичкој странци – водећи је до најгорег пораза од тридесетих година прошлог века – Сандерс би могао да учини Демократској странци, пишу Џон Кауан и Џим Кеслер из Трећег пута. Године 2016. Сандерс је прошао изненађујуће јаку трку за номинацију, а касније се сазнало да је наводно неутрални Демократски национални комитет фаворизовао Хилари Клинтон. Естаблишмент демократа, тј. партијска елита, удружила се против Бернија.

Ипак, Сандерс је подржао Клинтонову те јесени. Међутим, ако Бернијеву последњу шансу за номинацију прекину естаблишмент који се гомила и страначки супер Одбори за политичку акцију који шире пропаганду против њега, док медији главног тока паузирају блаћење Трампа како би сломили Сандерса, Демократска странка ће имати ђаволски тежак задатак да до јесени поврати поверење Бернијевих присталица. Јер једини закључак који његови бирачи могу да извуку јесте тај да права препрека ка њиховом сну о преуређењу Америке нису ни радикална десница, ни Доналд Трамп, већ елите унутар њихове сопствене странке.

 

Превео Радомир Јовановић

 

Извор Buchanan.org