Паника због Трампа: Европа покушава да оснује фонд за одбрану вредан 500 милијарди евра

Земље ЕУ разговарају о заједничком фонду од 500 милијарди евра за заједничке одбрамбене пројекте и набавку оружја, користећи тржишта обвезница како би повећали потрошњу у ишчекивању повратка Доналда Трампа у Белу кућу.

Трампова претња да ће повући безбедносне гаранције САД због недовољног трошења европских чланица НАТО на одбрану, подстакла је Брисел да истражи „радикалније“ опције финансирања одбране, укључујући заједничко задуживање које су фискални јастребови у Немачкој, Холандији и Данској традиционално одбацивали.

Високи европски званичници који разговарају о плану сада су фокусирани на успостављање механизма финансирања одбране, који би издавао обвезнице подржане националним гаранцијама земаља учесница, а не ЕУ у целини.

Модел финансирања, који би био отворен за државе које нису чланице ЕУ, као што су Велика Британија и Норвешка, добија на снази међу кључном групом држава чланица ЕУ, изјавило је за „Фајненшел тајмс“ више особа укључених у разговоре. Док прецизан циљ задуживања тек треба да буде договорен, они који су укључени у преговоре кажу да је сума о којој се разговара виша од 500 милијарди евра.

Европа већ дуже време покушава да повећа улагања у одбрану, како због Украјине тако и због повратка Трампа који је раније ове године упозорио да САД неће штитити НАТО савезнике, ако они не буду испуњавали своје финансијске обавезе.

ЕУ је истражила безброј начина за финансирање додатних пројеката, а међувладин фонд се појавио као најамбициознија опција.

Планови су покренути са Великом Британијом, али Лондон се тек треба да се обавеже на било какво учешће, кажу европски званичници укљученим у разговоре. Један високи британски званичник поздравио је иницијативу као „охрабрујући“ знак решености.

Европска инвестициона банка би тражило да помаже у управљању посебним наменским ентитетом и касом.

За разлику од претходних предлога за издавање „еврообвезница“ за одбрану – заједничког задуживања којем су се противиле фискално конзервативне земље ЕУ – учешће у овом фонду би било добровољно и отворено за државе које нису чланице ЕУ.

Ограничења ЕУ о коришћењу заједничких фондова у војне сврхе стога се не би примењивала, а војно неутралне чланице као што су Аустрија, Малта, Ирска и Кипар могле би да одустану од тог плана без вета.

Холандија, Финска и Данска у великој мери подржавају ову идеју, рекли су људи упознати са дискусијама. Став Немачке је неизвестан и зависиће од избора у фебруару.

Брисел се нада да ће финансирање за заједничку куповину оружја подстаћи одбрамбене извођаче на дугорочна улагања. Али остаје много тога да се реши око тога како ће се средства користити.

„Не противимо се давању више новца за одбрану“, рекао је један високи званичник укључен у дискусију. „Али приоритет треба да буде дефинисање тачно на шта ће се ово потрошити.“