Међународни суд правде УН у Хагу објавио је првостепену одлуку по тужби Украјине против Русије, у којој је одбио да удовољи захтјеву Кијева да уведе привремене мјере против Москве због кршења Конвенције о борби против финансирања тероризма.
Суд је, дјелимично, удовољио захтјевима Украјине по другој тужби – о кршењима Конвенције за ликвидацију расне дискриминације, односно затражио је да Русија на Криму поштује права Татара.
Ипак, и у тој тачки, Суд је одбацио наводе да Русија води политику „брисања културног идентитета украјинских и кримско-татарских заједница“.
Захтјеви Кијева били су да Москва обустави испоруке оружја на исток Украјине и престане да подржава „терористе“ у Доњецкој и Луганској Народној Републици, те да се заустави „етничко угњетавање“ на Криму.
Москва те оптужбе негира, наводећи да главни циљ Кијева није био рјешавање несугласица, већ проналажење повода за тужбу против Русије пред Међународним судом.
Рјешењем Суда, Русији је наложено да испуњава норме Конвенције о ликвидацији свих облика расне дискриминације који се односе на активности кримских Татара, а украјинске „доказе“ да Москва подржава устанике у Донбасу судија сматра недовољним.
Пресуда је привремена и биће на снази до коначне одлуке.
Руско Министарство спољних послова сматра важним што је Међународни суд правде заузео принципијелан став и што не подржава оптужбе Украјине о наводној „агресији“, те „окупацији“ или о статусу Крима.
„Суд је без гласања признао да је тужба Украјине против Русије о Међународној конвенцији о борби против финансирања тероризма неоснована и, сходно томе, услова за увођење привремених мјера нема“, наводи се, између осталог, у саопштењу руског Министарства.
Министарство је такође истакло да је Суд позвао обје стране да раде на пуној примјени споразума из Минска, наводећи, притом, да су их одобрили и потписали представници Доњецка и Луганска.
„Суд није подржао ниједну од привремених мјера које захтјева Украјина у вези са Међународном конвенцијом о ликвидацији свих облика расне дискриминације.
У саопштењу се додаје да је Суд УН дјелимично усвојио захтјев Украјине о привременим мјерама према Русији.
Суд је одлучио да Русија према Конвенцији о ликвидацији свих облика расне дискриминације мора да се уздржи од нарушавања права кримских Татара, и да обезбиједи образовање на украјинском језику на Криму.
Међутим, аналитичари сматрају да одлука суда о Криму нема за Русију посебног значаја, пошто земља ионако испуњава све те захтјеве.
Они подсјећају да је Русија већ обезбиједила могућност образовања на украјинском језику, и да на Криму, према закону, ионако постоје три званична језика – руски, украјински и татарски.
Руски аналитичари, такође, наводе да је одбијање Суда УН да уведе привремене мјере према Русији за наводне повреде Конвенције о финансирању тероризма било очекивано.
Према њиховим ријечима, другачије није ни могло бити, јер је јасно да се у Донбасу води унутрашњи оружани конфликт.
Нормандијска четворка није пронашла никакве доказе о томе да у Донбасу дјелују терористичке организације, а Суд је полазио од тога, наводи „Спутњик“.
Како пише „Европска правда“, Суд УН могао би да обавеже Кијев да поштује права рускојезичних грађана у Украјини и Донбасу, с обзиром на то да је Москва доставила Хагу документе у којима се говори о угњетавању рускојезичног становништва које спроводи Кијев.