Пакт за будућност УН: Зашто Русија није потписала?

© Tanjug/AP Photo/Yuki Iwamur

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је „Пакт за будућност“, који је генерални секретар УН Антонио Гутереш описао као значајан споразум који представља „корак у правцу ефикаснијег, инклузивнијег, умреженог мултилатерализма“.

До споразума је дошло после девет месеци преговора, а Гутереш је присутнима поручио да смо овде „како би вратили мултилатерализам са ивице“.

Усвајање пакта, међутим, није прошло без контроверзи, а представници Русије критиковали су не само садржај документа, већ и начин на који је усвојен. Москва је уложила приговоре на 25 одредби у нацрту пакта, залажући се за очување примата државног суверенитета и националне јурисдикције..

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Вершињин рекао је да „нико заправо није задовољан документом“, пошто су координатори припреме текста „од самог почетка у њега унели оно што су им диктирале западне земље, а спорна питања у тексту су се гомилала и нису решена“.

Представник Русије уложио је амандман, који је одражавао је принцип немешања у унутрашње ствари других земаља (на основу става 7. члана 2. Повеље УН). Он је, међутим, одбијен са 143 гласа „против“, седам гласова „за“ и 15 уздржаних. Усвајање амандмана подржале су Русија, Белорусија, Иран, Северна Кореја, Никарагва, Сирија и Судан.

Уочи гласања, представник Републике Конго, говорећи у име Афричке групе, истакао је потребу да се покаже јединство у проналажењу решења за данашње вишеструке, сложене изазове. Усвајање оваквог амандмана „неће нам помоћи да испунимо наша очекивања“, нагласио је он.

Први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански назвао је пакт усвојен на Самиту о будућности неуравнотеженим.

Пакт је неуравнотежен и садржи веома опасне одредбе које ће поткопати мултилатерализам и међувладин карактер УН. Ово је огроман ударац за организацију у целини„, истакао је он.

Пољански је напоменуо да су УН приликом усвајања документа „жртвовале сопствене принципе да би задовољиле неке делегације“, док остале државе нису имале храбрости да „протестују и бране своја права“.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да Србија подржава план генералног секретара о будућности, упркос томе што има неке замерке. Свих пет поглавља су важни за Србију, рекао је он.

Пакт и његови анекси – Глобални дигитални договор и Декларација о будућим генерацијама – нису правно обавезујући, због чега се доводи у питање да ли ће и како он бити спроведен.

РТ Балкан
?>