ОВО ЈЕ РУСКИ БОМБАРДЕР ОД КОГ ЈЕ ДРХТАО ЗАПАД: Ту-160 Бели лабуд данас слави 35. рођендан
Фото: Курир/Јутјуб
Руски старетешки бомбардер Ту-160 звани Бели лабуд слави данас свој 35 рођендан и сећање на 18. децембар 1981 године када је полетео први прототип за чијим командама је био опитни пилот Борис Веремев.
Лет новог руског стратешког бомбардера одржан је само дан пре 75 рођендана Генералног секретара КП СССР -а Леонида Иљича Брежњева, који је сматрао да ће овај бомбардер бити одговор на појаву америчког стртатешког бомбардера Б-1Б.
Произвођач Опитно конструкциони биро (ОКБ) Туповљев промовисање новог бомбардера који треба постати главни адут ваздушне атомске тријате, дан пре рођендана Брежњева приказан је као личнии поклоном остарелом генсеку који није дочекао његово увођење у оперативну употребу.
Пројектовање авиона кренуло је на врхунцу Хладног рата, када су обе супер силе настојале да прикрију информације о новом типу оружја или опреме од супраничке стране и очију јавности. Американци су од краја седамдестих и осамдесетих година уз помоћ сателита интенизвно осматрали руске базе и аеродроме. Интересантни снимак зебележен је 25. новембра 1981 године у Ваздухопловном опитном центру Руменскоје, када је примећен велики авион сличан америчком Б1Б. тек седам година касније када је америчком секретару за одбрану Карлучију дозвољен сусрет са “ Белим лабудом“ на Западу летелица је добила назив “ Блекџек“. Посета америчке делегације била уједно и званична потврда јавности на Западу о постојању новог руског стратешког бомбардера.
Ту -160 Белкџек или Бели лабуд сматра се највећим и најтежим икад направљеним боребним авионом. Он је био предвиђен , да до циљева нападе добре летом на великој висни суперсоничном брзином или подзвучном брзином на малој висини, при чему доминантну улогу има софистицирана опрема за електронско ометање противникове ПВО.
Аеродинамика Ту- 160 успешно је реализована применом интегралне аеродинамичке шеме, остварене преко стреластих корених продужетака, које се интегрално стапају са крилом. Крило бомбардера је промењиве геометрије, угао стреле се креће од 20 до 65 степени и регулише се и ручно и аутоматски. Преткрилца се налазе дуж читаве нападне ивице крила, док се на излазној ивици налазе крица са двоструким процепом и са малим командним површинама ( крилцима). Оваква аеродинамичка концепција је овом бомбардеру обезбедила високе перформансе како у надзвучним тако и подзвучним режимима лета.
Одличне перформансе бомбардера су потврдила и три светска рекорда: Оба су постигнута током 1989 и признате су од стране Међународне аеронаутичке федерације ФАИ. Први рекорд се односио на постигнуту брзину од 1720 км на час са теретом од 16 тона, а други се односио на постигнуту висину лета за стратешки бомбардер од 11.250 метара са максималном носивости борбеног терета. Трећи светски рекорд постигнут је 2010 године у вермену трајња лета када су два Ту -160 у ваздуху провела 24,5 часова у ваздуху. Пре тога најдужи лет овог бомбардера износио је 22 часа у ваздуху.
Када се пореди са америчким еквивалнетом Б-1Б предност Ту-160 се првенствено огледа у бољим аеродинамичким перформансама ( већа брзина пењања, боље убрзање, брзина лета, максимална брзина хоризонталног лета упркос већој маси при полетању у односу на Б-1Б.
Ту-160 припада и реду највежих и најбоље наоружаних стратегијских носача ракета. у два контејнера дужине 10 метара у трупу авиона могу бити смештени крстарећи пројектили или нукеларне бомбе укупне масе 16.330 кг.
Бомбардер је опремљен савременим системом за активну и пасивну заштиту. У пилотској кабини се налазе аналгони приказивачи без интегрисаних приказивача типа ХУД или неког другог савременог вишеманенског дисплеја.
Совјетски савез планирао је изградњу 100 Ту -160 за потребе ратне авијације Совјетског савеза. међутим економске тешкоће у које је запао СССР средином осамдесетих година прошлог века зантно је смањен обим производње ове скупе летелице. Такође у јавност су процуриле вести о тешкоћама Ту-160, које су се односиле на елкеторнски сиситем, лошу ергономију кабине, превелику буку приликом рада моотра и компилоковану порцедуру припреме летелице за извршење задатака. Финансијске тешкоће су онемогућавале да се поменути недостаци птклоне и поризводња је коначно 1992 године обустављена при укупно 38 произведених примерака.
У руским ваздушним снагама остало је укупно 16 летелица тог типа, а крајем 1999 у оперативној употреби је било само 7 примерака. Све летелице лоциране су у бази Енгелс на обали Саратовског језера одакле полећу у борбене мисије током напада на исламисте у Сирији и дуге патроле над Атлантиком, после одлуке Димитрија Медведева 2007. године.
Министарство одбране Руске федерације 2009 потписало је уговор о модернизацији 10 Ту -160 који се требао обавити до 2019. овим уговорм предвиђено је да се у овај бомбардер угради нова навигацијска опрема, радар нови СУВ који ће омогућити интеграцију нових крстарећих ракета и бомби као и угрдња новог мотора (ТРДДФ) НК-32, који је направило предузец́е ОКБ „Кузњецов“. Овај авион носиће ознаку Ту-160М, а цео процес модернизације обавићефабрика КАПО из Казања, што је и обављено.
Средином маја 2015. главнокомандујући ратног ваздухопловства генерал Виктор Бондарев најавио је покретање поновне производње Туповљева Ту -160, а раније је то најавио и министар одбране Шојгу. Предвиђена је производња чак 50 летелица под ознаком Ту -160 М2, који ће споља бити стари бомбардер, али заправо потпуно нова машина. Први лет Ту-160М2 може се очекивати крајем 2018, а 2021. почец́е серијска производња.
Иначе обнављање производње Ту-160 неће довести до обуставе ПАК ДА, програма развоја следеће генерације руских стратешких бомбардера који је развио Дизајн биро Тупољев.
