Аутомобилска индустрија је кичма немачке индустрије, а Фолксваген је, као највећи произвођач аутомобила, кичма немачке аутомобилске индустрије. Када они уђу у проблеме, држава мора да се забрине. Међутим, криза се проширила и на друге гране индустрије, а немачки политичари се и даље понашају неодговорно и непромишљено.
Овако некадашњи дописник листа „Политика“ из Немачке, Жарко Ракић коментарише почетак штрајкова упозорења у највећем немачком произвођачу аутомобила, Фолксвагену, након што први круг преговора између радника и управе концерна није успео.
Радници Фолксвагена започели су штрајкове упозорења широм Немачке, а представник највећег немачког синдиката ИГ Метал, Торстен Грегер, напоменуо је да се ради о најтежој бици у историји колективног преговарања Фолксвагена.
Тај највећи немачки произвођач аутомобила, у чијим се оквирима, осим бренда „Фау Ве“, налазе и Ауди, Порше, Шкода, Сеат, Купра, Ламборџини, Бентли и Дукати, суочава се са озбиљном кризом, а, према речима представника синдиката, у опасности су три фабрике овог концерна у Немачкој. Компанији недостају купци за око 500.000 возила.
Осим Фолксвагена, кресање радних места у немачкој најавио је и амерички Форд, што би, према речима представника синдиката, значило пропаст за њихову фабрику у Келну.
Економска криза – подривање имиџа Немачке
Према Ракићевим речима, ситуација у Немачкој је најблаже речено несређена.
„Имају техничку владу, која нема пун капацитет, очекују се ванредни парламентарни избори, а економија трпи озбиљне последице те непринципијелне, или, боље речено, непромишљене спољне политике коју води Немачка“, оцењује он и додаје да би штрајкове упозорења у Фолксвагену требало схватити веома озбиљно јер између преговарача постоје крупне разлике – док радници траже повећање плата, управа жели да плате смањи.
Економска ситуација прети да озбиљно подрије имиџ Немачке као једне од водећих светских економских сила, истиче наш саговорник, јер није само Фолксваген у питању.
Хиљаде немаца остаје без посла
Према речима Урлиха Бекера, главног економисте Декабанке, највећег пружаоца финансијских услуга у Немачкој и Европи, доминирајуће осећање у немачким компанијама је песимизам због пада способности да се такмиче на светском тржишту.
Енцо Вебер из Института за истраживање тржишта рада (ИАБ) истиче да криза у индустријском сектору и дугорочни економски пад остављају траг и на тржишту рада. Према проценама истраживача, незапосленост ће наставити да расте и до пролећа се не очекује промена тренда.
Међу онима који су најавили масовна отпуштања налази се и понос немачке индустрије – металуршки концерн Тисен-Круп, који у наредне четири године планира да отпусти око 11.000 радника.
Компанија, како је саопштено, има за циљ смањење производних капацитета и повећање инвестиција у еколошки прихватљиве технологије, које захтевају милијарде инвестиција. Осим тога, велики изазов представља увоз јефтиног челика из Азије и криза у аутомобилској индустрији.
Још један велики концерн БАСФ је 2022. године најавио програм штедње због раста цена гаса и тешких услова пословања у Европи. Додатни план штедње уведен је раније ове године, укључујући отпуштање радника у Лудвигсхафену, њих 2 500.
До 2026. БАСФ планира да смањи трошкове за милијарду евра годишње. У Лудвигсхафену ће бити затворене три фабрике, укључујући ону за производњу адипинске киселине, кључног састојка за пластику.
Кресање радних места најавили су и произвођачи и добављачи ауто-делова – тако Шефлер планира да отпусти 2.800 радника у Немачкој и да затвара фабрике у Аустрији и Великој Британији, а Континентал планира да до 2028. отпусти 7.500 радника широм света, од чега трећина радних места припада Немачкој.
ЗФ Фридрифшафен планира да отпусти 14.000 запослених, а компанија не искључује ни могућност затварања фабрика. Бош, још један велики добављач ауто делова, планира да отпусти до тога 3.800 радника. Амерички произвођач аутомобила Форд планира да отпусти 2.900 радних места у Немачкој до 2027. године, већином у фабрици у Келну.
Неодговорно понашање политичара
Како Ракић каже, ситуација у немачкој привреди није нимало ружичаста и једина светла тачка (ако се тако може назвати) је војна индустрија, чији приходи расту. Међутим, оно што забрињава је понашање политичара. Тако је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок, која се налази у посети Кини, опет прави гафове.
„Познато је колико је Кина значајан економски партнер Немачке, али она, у предвечерје посете опет држи политичка предавања Кини и то на најгрубљи могући начин. То ће се сигурно одразити на односе две државе. При томе, садашња министарка иностраних послова је једна од најодговорнијих у садашњем политичком систему Немачке за кварење угледа Немачке у свету и посебно за подривање односа са Кином“, наглашава Ракић.
Бербокова је уочи поласка за Пекинг оптужила Кину да, због добрих односа које гаји са Русијом подрива светски мир. На њеној агенди економија је тек на другом месту, док су глобални политички односи на првом.
Уз то, Бербокова је запретила и на економском плану – Берлин неће затварати очи када неко други крши међународна правила на штету немачке и европске индустрије, рекла је она.