Ове податке нико није очекивао: Немачка више није мотор развоја Европе него пада ка дну

„Каматни шок“ који је, задесио Немачку, пошто је за две године 10 пута увећала трошак отплате камата, одраз је чињенице да она више није мотор раста европске привреде. И што је по њу најгоре, не постоје реални изгледи ни оптимизам у погледу будућег раста немачке економије, оцена је економисте др Ивана Николића.

Вест да је од почетка 2021. године трошак отплате камата у Немачкој увећан са четири на 40 милијарди евра, тамошњи медији су већ назвали каматним шоком, јер очигледно нико није очекивао да ће се држава данас задуживати по камати од 2,75 одсто која је само пре годину дана била равна нули.

После каматног шока мере штедње, или…

Немачки министар финансија Кристијан Линднер, иначе представник либералне Странке слободних демократа, практично је најавио мере штедње. Он је констатовао да због свих трошкова које је Немачка имала током пандемијске и сада украјинске, односно енергетске кризе, држава мора да ограничи потрошњу. Зато, каже, неће моћи да реши актуелне економске проблеме, као ни да заустави пад стандарда.

Зелени би, међутим, да потроше до 70 милијарди евра више него што је првобитно планирано буџетским расходима и већ притискају Линднера да удовољи непредвиђеним додатним издацима.

Ова ситуација са одвајањем средстава за трошак отплате камата је, по оцени Николића, необична за Немачку, што је враћа у период почетка прошле деценије по висини каматне стопе по којој се држава задуживала, при чему је тада немачки дуг био знатно нижи него сада.

Најслабије економске перформансе

Он мисли да тих 40 милијарди евра у овом тренутку не представља битно оптерећење за Немачку у смислу неког новог трошка, иако га вероватно она није планирала, али би то могло да буде са тенденцијом раста цене капитала на светском тржишту. Проблем ће, каже, бити ако то до краја године буде 100 милијарди, а у следећој можда и 200 милијарди.

Немачка трпи највеће последице рата у Украјини и, веровали или не, има најслабије економске перформансе, истиче Николић за Спутњик.

Прецизирајући о чему је реч, наш саговорник указује на то да је у последњем тромесечју прошле године она имала пад БДП-а од 0,4 посто. Уз то напомиње да је проблем, пре свега, реални сектор јер је индустрија изузетно слаба.

Немачка и БиХ – најслабији резултат

„Ако погледамо тренд, тренутни ниво индустријске производње у Немачкој је за пет одсто нижи него у просеку 2015. године. То је са Босном и Херцеговином најслабији резултат у Европи. Ако посматрамо еврозону убедљиво је најслабија што је потпуно другачије од онога што очекујемо од ње као локомотиве развоја Европе. Она последњих година то није, тачније од 2018. године“, наглашава овај економиста.

Коментаришући констатацију немачког министра финансија Линднера да држава мора да ограничи потрошњу, због чега неће моћи да решава актуелне економске проблеме, као ни да заустави пад стандарда, он је указао на податак да је у Немачкој прошле године реални пад промета у трговини у целој години био 0,5 посто, што би се могло назвати стагнацијом.
Проблем је, међутим, што је у другом полугођу пад био 4,2 посто, што је у последњем тромосечју пад продубњен на 5,2 посто, а само у децембру већ скоро шест посто. Значи, просечна номинална плата пред крај 2021. године, што говори да то није искључиво последица рата у Украјини већ свега акумулираног и током пандемије, па и неких ефеката присутних у Немачкој и пре пандемије, за последицу је имало реалан међугодишњи пад у трговини на мало. То је, како каже наш саговорник, озбиљан пад, већи него у Италији, поготово Француској.

Нема наговештаја заокрета

На питање, да ли је то само тренутна слабост, он каже да нема никаквих наговештаја заокрета, јер је осим наслеђених проблема руско-украјински рат оставио страховите последице на Немачку, пре свега ускративши руско тржиште за немачку робу.

„Извозни суфицит Немачке током 2022. године био је на најнижем нивоу од 2.000. године. Немачка је у прошлој години забележила највећи трговински дефицит са Кином од када га уопште мери статистика, односно од 1950. године“, каже Николић оценивши овај податак немачког завода за статистику фрапантним.

То значи да је конкурентност са Кином као највећом економијом све нижа. Уз то, констатује он, извоз робе на руско тржиште је у прошлој години смањен за 45,2 посто.

„Изгубљено је сада руско тржиште, са Кином ствари не иду добро. У континуитету су све слабији резултати, све је проблематичније турско тржиште, јер је тамо стнадард у страховитом паду због слабљења лире и управо оно што је била полуга, темељ, база раста немачке економије, то је тај извоз, у огромном је проблему“, констатује наш саговорник.
По његовој оцени, та велика тржишта су за Немачку изгубљена најмање на средњи рок, а можда може да се говори и о деценијама.

Свесни својих слабости

То што њихов министар финансија подвлачи да нема довољно буџетских средстава за нова давања, Николић сматра више традиционим, типично немачким опрезним приступом трошењу. То, како види, у овој ситуацији може да буде и изговор за будући однос према Украјини и немилосрдном трошењу милијарди од слања наоружања и војне опреме, до финансијске подршке.
По оцени Николића, Немачка може још годинама да помаже своје становништво, па и ако буде у лошијој ситуацији него што је сада, јер има одакле да помогне, али су у дилеми да ли је то исправно, јер су свесни озбиљности структурних проблема у немачкој економији.

Без изгледа за будући раст

„Проблем је што не постоје реални изгледи, нема оптимизма у погледу будућег раста“, недвосмилен је овај економиста.

Свесни су, како прецизира, да су изгубили компаративне предности које су имали по питању енергената који су сада за њих много скупљи, свесни су и да је са амбициознијим наступом Америке и према Европи и Кини сада врло тешко задржати онај пласман који је постојао и према америчком тржишту. Америка улаже невероватна средства у подршку својој економији, док Европа макар засад нема изворе финансирања за то. То су препреке на које Европа, односно Немачка нема одговоре, сматра Николић.

Политика и економија

Кад имате озбиљан пад стандарда, каже наш саговорник, ви као политичари одмах помислите на нека нова издвајања, на неке нове расходе. Позиција финансија је, међутим, да размишља да ће то за последицу имати не само већи дефицит, јер раставише очигледно нема.

„Сваки расход ће значити већи дефицит и већи дуг. Није то нешто што забрињава у овом тренутку. То брине зато што мења позицију Немачке као некога ко је био стожер Европе, покретачка снага економије Европе, да је у овом тренутку у положају који је сведен на ниво земаља са најслабијим економским перформансама у Европи“, наводи он.
По речима Николића, све већи дуг ће значити и све скупљи дуг и задуживање, а онда ће тих 40 милијарди евра средином или до краја године догурати до 100 милијарди.

Геополитичка стабилност први услов

Он, међутим, сматра да се у садашњим околностима по питању персепективе Немачке која је лоша, ништа не може променити. Говорећи о томе шта је предуслов за могући опоравак он нема дилему.

„Први корак је да се геополитичка стабилност успостави у Европи. То је први, примарни услов, а онда даље да се види како ће Европа не да поврати него да стабилизује своју конкурентност која је сада у паду“, закључио је Николић.